Velimir Bulatović (68), profesor istorije u penziji iz Vranjske Banje kaže da Srbija i srpski narod ne smeju nikad da zaborave zločinački pir Bugara u Velikom ratu, od 1915. do 1918. godine, posebno onaj na području Surdulice.
Bugarska zverstva na jugu Srbije, sa posebnim osvrtom na Surdulicu, najbolje je opisao dr Jovan Hadživasiljević, poznati srpski istoričar i etnograf poreklom iz Vranja.
|
Ubijali i decu
Protama čupali jezike |
– Prema Hadživasiljeviću, Bugari su ubijali Srbe iz vranjskog, topličkog, kumanovskog, niškog, pirotskog i prištinskog okruga. Surdulica je postala klanica srpskoga naroda. Ovo su mesto Bugari sami prozvali srpskom kosturnicom. U Surdulici je, za prva tri meseca okupacije, samo u okolini, ubijeno 2.000 Srba.
Svedočenja potvrđuju da su u početku Bugari ubijali Srbe iz pušaka, klali noževima i bajonetima ili ih vezane velikim maljevima udarili u potiljak i smrskavali im glave.
– Neki krvoloci, sekli su komade mesa poubijanih Srba, bacali pored reke Vrle da bi ih izgladneli čopori pasa čerečili i u zubima nosili kroz maleno mesto – ističe Bulatović.
Zahvaljujući parališućem strahu, 1915. godine, Bugari su za jedan sat, pobugarili sve srpske Surduličane.
– Pored onoga strašnoga terora u gradu, i posred onolike prolivene srpske krvi u okolini grada, Bugari su, na Svetog Savu 1917. godine sazvali građane u školsku zgradu i naterali ih da potpišu da su Bugari.
Mesec dana pred Svetog Savu, počeli su da šire glas po mestu kako će se na Svetog Savu dogoditi u Surdulici nešto vrlo važno, što može biti i strašno za grad; može doći do toga, da Surdulice i nestane – kaže Bulatović.
Svedoci onolikog pokolja Srba su se uplašili da su oni došli na red, da ih vode na klanicu – veli Bulatović i dodaje:
– Uoči Svetog Save došao je u grad načelnik Okruga Vranjskog, Zahariev, došli su i svi oficiri iz okolnih sela. Još ujutru na Svetog Savu, postrojili su Bugari pred školom svu posadu što su imali u mestu; doveli sve žandarme pred školu.
Po ulicama krstarile su konjičke i pešačke patrole. U određeno vreme, došli su meštani u školu. Izuzetno, Bugari su ih lepo dočekali i svi su bili neobično raspoloženi i ljubazni, a Srbima se ledila krv. Kad se Bugarima učinilo da je dosta sveta došlo, počeo je svoj govor okružni načelnik.
Kao svi Bugari, i ovaj je govorio o tome kako su Surduličani od starine Bugari, kako ih je Srbija 40 godina držala u ropstvu. Kako su sada oslobođeni. Opominjao ih je da se ne ugledaju na buntovnike Vranjance, obećavao zlatna brda i pretio im ako pođu drugim putem
"Zlo se trpi od straha gorega" pa su pismeni Surduličani potpisali pozdrav Caru Ferdinandu i postali: "Bugari"! Tako su Bugari pobugarili naše Surduličane – završava Bulatović priču o srpskim stradanjima na jugu Srbije
