Roditelji su se izborili za unošenje u Zakon o nestalim bebama tri amandmana koji treba da im omoguće da nađu svoju decu za koju tvrde da su ukradena iz porodilišta. Posle nezadovoljstva regulativom predloženom parlamentu, oni su sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić obavili popravke koje su usvojene u parlamentu, pa će se potraga za nestalim bebama nastaviti kroz komisiju u kojoj roditelji imaju većinu.
Advokat Danilo Ćurčić kaže za “Vesti” da je Zakon popravljen u poslednji čas. On sarađuje s beogradskom grupom roditelja nestalih beba, ukazujući da su oni zadovoljni postignutim s obzirom na okolnosti i kratak rok. Na sastanku je dogovoreno formiranje komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, a našeg sagovornika kaže da će se u tom telu o svemu dogovarati udruženja roditelja nestale dece. On veruje da komisija neće deliti sudbinu drugih ranije formiranih koje nisu rešile problem zbog kojeg su osnovane, a razlog njegovog optimizma je što će u telu biti većina od devet roditelja i šest predstavnika institucija.
Ljudima koji godinama ne odustaju potrage za svojom decom čija je smrt u porodilištu obavijena raznim sumnjama, prvenstveno je bio sporan član zakona prema kojem bi roditelji dobili 10.000 evra nadoknade, ako se ne utvrdi šta se desilo s detetom.
Zadovoljna i EU
– Taj član je promenjen i bude li se došlo do novih saznanja o nekom slučaju vodiće se novi postupak. Kroz komisiju će se utvrđivati činjenice, ona će sakupljati i obrađivati podatke i utvrditi šta se desilo. Naše tumačenje je da razvijamo slučajeve u pravcu krivičnih postupaka – pojasnio je Ćurčić za “Vesti”.
U zakonu nema ničega što već nije postojalo, kaže za “Vesti” Radiša Pavlović, predsednik UO Za istinu i pravdu o bebama.
– Vlada je svoju komisiju formirala marta 2018, a novo je to što se sada Beogradska grupa roditelja našla u njoj – kaže Pavlović i kao drugu novost navodi da je zakonom Srbija ispunila uslove Komiteta ministara Saveta Evrope, koji je pozivao da hitno reši slučaj nestalih beba uz pretnju sankcijama.
Korak napred
Pavlović tvrdi da je otvorio više od 200 istraga o nestalim bebama u pretkrivičnom postupku, “zacementiranih slučajeva koje su službe državne i vojne bezbednosti nezakonito zaustavile”.
Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba ukazuje da je Komisija iz 2018. godine osnovana da ispita šta su nadležni uradili po prijavama, pošto su roditelji dobijali odbijenice. Nova Komisija se formira pošto je posle protesta roditelja stigao poziv na dogovor premijerke Ane Brnabić, koja im je rekla da nije znala da je izostala saradnja s nadležnima.
– Ta komisija, s predsednikom iz redova roditelja, ušla je u Zakon i ima daleko veća ovlašćenja u prikupljanju i obradi podataka iz svih institucija. Upravo smo na zajedništvo pozvali sva udruženja roditelja, što nam je sada omogućeno i to je mali korak, ali napred – kaže Novokmet i kao važnu stvar ističe da su pod okrilje zakona ušla i deca koja sumnjaju u svoje poreklo, a dogovor je ohrabrio mnoge roditelje da se uključe u potragu.
Saradnja iznad svega
Posle razgovora premijerke Ane Brnabić i roditelja, iz njenog kabineta je saopšteno da se formiranjem komisije otvara jasan prostor za pokretanje istraga i njihovo dalje sprovođenje.
“Beogradska grupa roditelja nestalih beba ocenila je da je na sastanku posle dugo vremena napravljen ozbiljan pomak u daljoj saradnji s državom. Premijerka je najavila opredeljenost za nastavak dijaloga i saradnju sa udruženjima i roditeljima”, navedeno je u saopštenju sa sastanka.
Bez umrlice i sahrane
Tela dece, prateću dokumentaciju i umrlice mnogi od roditelja nikad nisu dobili. Mirjana Novokment objašnjava da je 99 roditelja dobilo potvrde da njihova deca nikad nisu stigla na groblje, mada po zakonu sahranu sprovodi najbliži srodnik, a ne bolnica. Takođe, kaže da za bebe koje su stvarno umrle postoji uredna dokumentacija o sahranjivanju.
Potraga od pola veka
Više od 2.000 roditelja u Srbiji, okupljenih u udruženjima, traži istinu o bebama rođenih pre dve, tri i više decenija. U udruženjima, najstariji slučaj nestale bebe datira iz 1968, a poslednji iz 2015. godine. Najviše ovakvih slučajeva, prema tvrdnji članova udruženja, bilo je sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina. Uvereni su da je reč o organizovanom kriminalu i da su deca masovno prodavana ljudima u zemlji i inostranstvu.
