Privreda Srbije pokazala je otpornost i beleži rast uprkos brojnim globalnim izazovima u ovoj godini i poremećajima u svetskoj ekonomiji, istakao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije u intervjuu za sarajevsko „Oslobođenje“.
U prilog ovoj konstatataciji, Čadež je naveo ključne pokazatelje – privredni rast od gotovo tri odsto, pad nezaposlenosti na 9 odsto, dolazak novih velikih stranih investicija koje će i ove godine premašiti 4 milijarde evra i ukazao na sve veći značaj sektora usluga.
“Ove godine je za 20 odsto porastao izvoz usluga, a izvoz softvera iz Srbije u odnosu na prošlu godinu povećan je 40 posto. Izvoz softvera i IKT usluga u poslednjih 6-7 godina raste godišnje 30 i više odsto, što pokazuje da se struktura privrede promenila i da je postala ekonomija zasnovana na znanju “, rekao je Čadež.
Po Čadežovim rečima, to je, između ostalog, rezultat poreske politike naklonjene investitorima i konstantnom ulaganju u tehnološke parkove i digitalizaciju.
Govoreći o privredi Zapadnog Balkana, istakao je da se brojke ne razlikuju puno i da pored svih teškoća i problema, privrede beleže pozitivan trend.
„Raste privreda Zapadnog Balkana, kao i saradnja između naših privreda. Ono što je sad presudno jeste da dalje idemo ka stvaranju jedinstvenog tržišta jer mi smo svi mala tržišta. Upravo sada radimo na stvaranju klastera, poput klastera za e-vozila, kojim želimo da pokrenemo regionalno tržište. Tu posebno mesto imaju Srbija, BiH i Severna Makedonija koje imaju svoju automobilsku industriju“, rekao je Čadež.
Govoreći u o značaju CEFTA sporazuma i otklanjanja barijera u trgovini, Čadež ističe da je CEFTA mehanizam dao jako dobre rezultate, ali je sada prevaziđen. Ističe da trenutno postoji devet odluka koje su „na čekanju“ zbog političkog uticaja.
„To su stvari koje ne smeju da se dešavaju. Ako želite otvoreno tržište, morate pustiti privredu da radi. Potreban nam je novi okvir koji će da prebaci sve što je dobro iz CEFTA u novi mehanizam regulacije zajedničkog tržišta, te mehanizam regulacije ulaska u jedinstveno tržište EU. Mi smo zavisni od EU jer zemlje regiona najviše izvoze na tržište EU i ukoliko ne uđemo u to jedinstveno tržište EU, mi ne možemo ostati konkurentni“, kazao je Čadež.
Predsednik PKS je podvukao značaj regionalne saradnje i naveo primer međunarodnog događaja „Interkonekt“ koji je organizovan u Beogradu, a gde se povezuju dobavljači i kupci iz Nemačke iz različitih sektora.
„U planu je da naredne godine napravimo Interkonekt događaj u BiH, jer su zainteresovani za kompanije iz BiH“, kazao je Čadež.
Dodao je da postoji potencijal za saradnju i u sektoru drvne industrije i proizvodnje nameštaja.
„BiH ima fantastične kompanije i potencijal i želeli bismo da napravimo zajedno klaster kompanija iz celog regiona i da idemo zajedno na neka tržišta, jer imamo mnogo da ponudimo, ali moramo zajedno, ne možemo sami“, poručio je Čadež, dodajući kako je i proizvodnja hrane industrija budućnosti.
On je govoreći o nedostatku radne snage istakao da to nije samo problem regiona, već i cele Evrope. Zato su, kaže, važne jedinstvene radne dozvole u regionu čime bi se povećao broj ljudi koji se kreće na ovim tržištima.
Kada je u pitanju sledeća godina, Čadež, kao faktore koji će uticati na svetsku privredu navodi geopolitičku i fiskalnu stabilnost kao i inovacije i primenu veštačke inteligencije u poslovnim procesima.
„U PKS se najviše fokusiramo na inovacije. Pre nekoliko godina napravili smo Centar za digitalnu transformaciju i nekoliko hiljada MSP-ova je već prošlo kroz njega. Taj model ćemo početi da izvozimo i u BiH. U okviru Centra 15. decembra otvoren je Inovacioni hab, koji se bavi spajanjem tradicionalne industrije i inovativnih kompanija. Kroz ovaj hab ćemo pokazati da možemo, ne samo da izvozimo pamet, nego da kreiramo proizvode koji mogu da budu itekako konkurentni“, kazao je Čadež, dodajući da je u fazi izrade platforma za inovacije u biznisu na bazi veštačke inteligencije koja će, zaključuje, biti revolucionarna za kompanije.
