Kulturno-umetničko društvo Zlatni opanak iz Berlina je nedavno na isti dan proslavilo rođendan, slavu i otvaranje novih prostorija koje je osveštao je protojerej-stavrofor Veljko Gačić. Društvo je preuzelo prostorije još tokom zime, ali rigorozni uslovi pod korona pandemijom nisu dozvolili da se do sada organizuje nešto zvanično i uz prisustvo većeg broja gostiju. Zlatni opanak je najmlađe naše uruženje u Berlinu, osnovano 2011. godine.
Dugo se čekalo da se vrata kluba otvore i za goste, a prostorije koje su u međuvremenu uglavnom služile za probe folklora nalaze se u Rajnikendorfu, nedaleko od metro-stanice Rezidencštrase i linije broj 8. Adresa je Kopenhagenerstr. 35-37, 13407 Berlin-Reinickendorf.
Pored velike sale za igru i druge manifestacije, tu je i bife gde roditelji mogu da sačekaju da se završe probe, kao i pomoćne prostorije za presvlačenje i neophodne rekvizite. Postoji i dvorišni prostor koji koriste i zakupci ostalih objekata na ovom kompleksu, a Zlatni opanak može uz prethodnu najavu da ga upotrebi i samo za sebe. Tako će za dolazeće događaje, dok je još lepo vreme, u dvorišnom delu biti postavljeni stolovi čime će se omogućiti prisustvo znatno većeg broja gostiju.
Glavna sala i bife već su ukrašeni neophodnim znamenjima iz naše tradicije i obeležjima kluba. Za slavu je bilo planirano da se obeleži skromnije, bez nastupa igračkih ansambala, ali uz pesme horova. Problema s preglasnom muzikom neće biti, jer se u blizini ne nalaze neka stambena naselja, pa problema sa džangrizavim komšijama neće biti. Protojerej stavrofor Veljko Gačić je posle osveštavanja prostorija s domaćinima prelomio slavski kolač. U kratkom obraćanju apelovao je da naziv kulturno-umetničko društvo bude u punom smislu opravda, i da sve manifestacije koje se organizuju budu odmerene i prožete duhovnošću. Pored brojnih prijatelja društva, u prepunoj sali bilo je i dece iz dečjeg ansambla s roditeljima, kao i igrača prvog ansambla koje vezuje dugogodišnje prijateljstvo.
Nastupili su dečji i stariji hor i kad su već svi bili ubeđeni da će veče proteći mirnije i uz ćaskanje nekoje krišom pritisnuo dugme na muzičkim uređajima. Iz zvučnika je zagrmelo Užičko kolo i svi su zaigrali što u prostorijama kluba, što u dvorištu. Usledila su vlaška kola, i za stolovima više nije niko ostao da sedi.
Milena Vojkić, predsednica, okupirana brojnim obavezama u društvu, ali i onima koje je čekaju na nivou cele Nemačke kada je srpski folklor u pitanju, za “Vesti” kaže:
– Zlatni opanak postoji već devet godina i isto toliko je bio dug put da dođemo do svojih prostorija. Zakupili smo ih još u februaru, krenuli da ih renoviramo i tokom strožih mera pandemije, mogli smo tome intenzivnije da se posvetimo. Roditelji najmlađih članova ansambla su se posebno angažovali. Današnje okupljanje povodom slave je samo početak, a već 4. oktobra sledi jesenja proslava. Prethodni put smo za tako nešto imali mogućnost još 8. marta i ovo će nam biti prva prilika da se ponovo okupimo u tako velikom broju.
Nove aktivnosti
Aleksandra Bošnjaković, Milena Vojkić i Zorica Nedeljković
Aleksandra Bošnjaković, koja je učestvovala u organizaciji brojnih manifestacija, podseća da je društvo osnovano na Malu Gospojinu pa je to i slava i rođendan.
– Srećni smo što najzad imamo krov nad glavom gde možemo da slavimo slavu. Pre devet godina krenuli smo samo s folklorom, ali sada polako uvodimo nove aktivnosti, petkom se igra stoni tenis, imamo kurs zumbe, a tu je i pevačka grupa. Klub je uvek otvoren od petka do nedelje, ali sredom imamo i probe folklora, tako da su nam vrata otvorena bar četiri dana nedeljno, a po potrebi i drugim danima.
Nema više selidbe
Zorica Nedeljković je ponosna što su njeno troje dece igrači Zlatnog opanka.
– Nikola, Aleksandar i Milica igraju već osam godina i ja ih pratim. Kada su dobili nove prostorije, prionuli smo na renoviranje i nije bilo stajanja dok nismo završi. Selili smo se iz sale u salu, ali nismo odustali od toga da se jednom skućimo.
Suze radosnice
Viktorija Gojković, umetnički rukovodilac pripremnog ansambla, u Zlatnom opanku je od 2012. Već sa pet godina počela je da igra u tadašnjem klubu “Vuk Karadžić-Braća Grim” jer su njeni roditelji insistirali da se sveobuhvatnije upozna s našom kulturom i našim ljudima. Kasnije joj je zaokupio pažnju i edukativni pristup folkloru.
– Rad s decom je nekad naporan jer ih ima oko 30, ali je ujedno i najlepši. Deca uvek rado dolaze na probe i srećna su što tu mogu da učestvuju, upoznaju se i druže. Prošle godine naša deca osvojila su treće mesto na smotri u Vizbadenu i kada je stigla ta radosna vest, svi su plakali od sreće što mene kao rukovodioca posebno ispunjava. Dopada što mogu da im prenesem svoje znanje, koje oni ponesu kući, a onda mi njihovi roditelji oduševljeno saopštavaju da ih deca uvek obraduju nekim novim koracima. Inače, studiram engleski i španski, pa ću jednog dana predavati i jezike, a nije isključeno da nastavim karijeru i u zavičaju, gde odlazim četiri-pet puta godišnje.
Druženje
Milan Gašić je od 2016. u ovom društvu, umetnički rukovodilac je zajedno sa Viktorijom i ujedno blagajnik društva, čime se već bavio u društvu u Bohumu, gde je ranije živeo. Studira ekonomiju, pa mu posao blagajnika dođe kao dobra praksa.
– Folklorom se bavim već 15 godina. Od kako sam počeo, nisam pomišljao da prestanem. Najviše mi se dopada dobra atmosfera, zatim odlazak na smotre koje se održavaju i u drugim zemljama, gde druženje takođe ne izostaje. Kada se posle višemesečnog vežbanja program najzad izvede pred publikom, vidimo da toliki rad nije bio uzaludan, a dešava se da velikim smotrama prisustvuje i više od hiljadu ljudi. Moji roditelji su iz Banjaluke i nastojim da bar jednom godišnje odem tamo, kao i u Srbiju.
Pevačke grupe
Sandra Stupar se muzikom bavi od šeste godine.
– Angažovala sam se u Zlatnom opanku i dogovorili smo se da osnujemo pevačku grupu. Tako sada imamo pevačku grupu pripremnog ansambla i grupu prvog ansambla. Trudimo se da očuvamo i izvodimo naše stare pesme. Pevamo svetovne pesme i stare srpske pesme. Još sam aktivan član Crkvenog hora “Sveti Stefan Dečanski” pri hramu Svetog Save na Vedingu, a u okviru njega imamo i pevačku etno-grupu Gora, u kojoj su sa mnom dve ćerke oca Veljka i moje dve ćerke.
Probe uz šalu
Sanja Sekulović je umetnički rukovodilac juniora, dece od tri do devet godina, a preuzela je i grupu veterana u kjoj su uglavnom roditelji mladih igrača.
– Rad sa decom nije nimalo jednostavan jer su različitog uzrasta, pa svakom detetu treba posvetiti posebnu pažnju, ali je vrlo lepo vežbati i učiti sa njima. Seniori su znatno kooperativniji, umeju da se koncentrišu, zbijaju i prihvate šale, tako da proba uvek protekne u prijatnoj i opuštenoj atmosferi. Profesionalno sam angažovana u zdravstvenoj struci, ali sam poslodavcu stavila do znanja da su mi moji koreni bitni, i da moje radno vreme mora da se prilagodi mojoj posvećenosti negovanju srpskog folklora i tradicije. To se naravno odnosi i na odmor koji redovno provodim kod rodbine u Beogradu, Vojvodini i Bosni.
Uprava
Upravu kluba sačinjavaju: Milena Vojkić, predsednica, Andreas Jungblut,potpredsednik, Aleksandra Bošnjaković, sekretarica i umetnički rukovodilac prvog ansambla, Milan Gašić, blagajnik i umetnički rukovodilac pripremnog ansambla, Dominik Jeremić,umetnički rukovodilac prvog ansambla; Viktorija Gojković,umetnički rukovodilac pripremnog ansambla; Sanja Sekulović i Vesna Bojanić, umetnički rukovodioci juniorskog ansambla; Marina Vojkić i Nikola Trivić, koordinatori izdavanja prostorija.
Zlatna jesen 4. oktobra
Odmah posle slave krenule su užurbane pripreme za jesenju proslavu pod nazivom Zlatna jesen kod opanka. Proslava je u nedelju, 4. oktobra, počinje u 13 časova i trajaće do 20 časova. Proslavi prethodni fudbalski turnir u 10.30 na obližnjem stadionu koji je na adresi Kopenhagenerstr. 33
. Broj timova je već popunjen, a nadmetaće se za glavnu – pečeno prase. Biće žive muzike, jela s roštilja, domaćih kolača, kulturno-umetnički program i aktivnosti za decu: skakaonica, šminkernica, bobi-kar reli. Ulaz je besplatan.
