Zahvaljujući jednoj ženi svet je na putu da pobedi koronu

Potencijalna vakcina protiv koronavirusa koju razvija univerzitet Oksford na čelu sa Sarom Žilber mogla bi da prođe treću i poslednju fazu testiranja na ljudima već u septembru.

Farmaceutska kuća “Astra zeneka” sklopila je ugovor o proizvodnji dve milijarde doza. Da li će baš ta vakcina biti naš spas?

U aprilu su deca Sare Žilber, 21-godišnje trojke koje studiraju biohemiju, odlučila da učestvuju u testiranju eksperimentalne vakcine protiv Covida-19. Iako je tu vakcinu razvijao tim njihove majke, oni nisu stigli da sa njom razgovaraju o svojoj odluci, jer je ona već tada sve svoje vreme i energiju posvetila borbi za okončanje pandemije.

Žilberova za svoju decu nije zabrinuta, jer je, kako kaže, njen tim bezbednosna testiranja vakcina radio mnogo puta do tada. Stoga je fokus usmerila na pronalaženje načina da vakcina bude što efikasnija i da u što kraćem roku stigne do velikog broja ljudi.

U aprilu je Oksford sklopio ugovor sa britanskim farmaceutskim gigantom “Astra zenekom” da bi vodio globalnu proizvodnju i distribuciju buduće vakcine. Kompanija je pristala da tokom krize vakcinu prodaje neprofitno, ukoliko se dokaže njena efikasnost, i sklopila je ugovore sa nekoliko proizvođača proizvođača da bi uspela da proizvede više od dve milijarde doza.

Ime Sare Žilber preko noći se našlo u svetskim medijima. Prethodno je dve decenije anonimno radila na razvoju vakcina, a o njenim istraživanjima se retko govorilo izvan naučnih krugova. Sada predvodi rad na favoritu među kandidatima za vakcinu protiv korona virusa. Vakcina je uspešno prošla prvu i drugu fazu kliničkog testiranja na 10.000 ljudi iz Brazila, Velike Britanije i Južnoafričke Republike, a uskoro počinje i treća faza testiranja na 30.000 dobrovoljaca iz Sjedinjenih Država.

Кrajem aprila njen tim je ušao u lavovsku borbu da proces koji obično traje pet godina završi za manje od četiri meseca. U međuvremenu, ne samo da su uspeli da prestignu druge kandidate za vakcinu, već će verovatno završiti veliko testiranje efikasnosti na 10.000 ljudi pre nego što konkurenti uopšte započnu treću fazu, rekla je Кejt Bingam, predsedavajuća radne grupe za vakcine u Velikoj Britaniji, pred parlamentarnim odborom početkom jula.

– Oni su daleko ispred svih ostalih. To je najnapredniji kandidat za vakcinu na svetu – rekla je Bingamova.

Većina vakcina u razvoju na kraju ne bude odobrena. Za razliku od lekova protiv bolesti, vakcine se daju zdravim ljudima kako bi se sprečila bolest, što znači da regulatori postavljaju visok prag za odobravanje i obično žele da vide podatke prikupljene nakon godina bezednosnog testiranja. Pandemija korona virusa menja pravila, ali još uvek nije sasvim jasno šta će regulatori prihvatiti kao dokaz efikasne i sigurne vakcine.

Žilberova je potpuno uverena u uspeh njene vakcine, tvrdeći da ima 80 odsto šanse da bude efikasna protiv koronavirusa. Rekla je da bi mogla pouzdano da zna već u septembru. Iza njenog samopouzdanja stoji potpuna predanost cilju. Kako kaže, budi se oko četiri sata ujutru „sa puno pitanja u glavi“, radi od kuće nekoliko sati, a onda vozi bicikl do Instituta gde radi do kasno uveče. Tim Instituta “Džener” na univerzitetu Oksford, koji je u januaru imao svega nekoliko članova, sada broji otprilike 250 ljudi.

Tradicionalne vakcine obično se prave sa oslabljenim ili neaktiviranim oblikom virusa koji stimuliše imuni odgovor imuni odgovor. Međutim, te vakcine nije lako razviti i proizesti brzo. Okfordov tim je razvio tehnologiju koja može da ubrza proces koristeći virusni vektor, odnosno bezopasni virus, kao neku vrstu trojanskog konja za prenošenje genetskog materijala patogena u ćelije radi izazivanja imunog odgovora. U slučaju koronavirusa, Žilberova je uzela adenovirus šimpanze, koji izaziva običnu prehladu, i u njega ubacila genetski materijal sa površinskog “spajk proteina” virusa SARS-CoV-2. Tako na prevaru podstiče imuni sistem da uzvrati napad. Takva vakcinu stimuliše antitela, ali i povećava nivo ubojitih T-ćelija, belih krvnih ćelija koje pomažu imunološkom sistemu da uništi infekciju.

Pristup Žilberove je sličan onim koji je imala kineska kompanija “CanSino Biologics” kada je razvijala svoju vakcinu zasnovanu na virusnom vektoru. Kineska vakcina je tek u drugoj fazi ispitivanja na ljudima. Razlika između njih je mala, ali može biti presudna – “CanSino” koristi vektor zasnovan na ljudskom adenovirusu kojim su mnogi ljudi već bili zaraženi. Rani testovi su pokazali da su ljudi koji već imaju antitela na adenovirus jednostavno neutralizovali vakcinu pre nego što je ona stigla da izazove snažan imunološki odgovor na SARS CoV-2. “Johnson & Johnson” takođe razvija vakcinu zasnovanu na ljudskom adenovirusu i počinje testiranje na ljudima u drugoj polovini jula. Sve vakcine zasnovane na adenovirusu stekle su veliku prednost u odnosu na ostale kandidate.

Uspešna vakcina verovatno neće biti 100 odsto efikasna, bez obzira na to ko pobedi u trci. I sama reč uspeh ovde može da ima različite definicije. Ne izazivaju sve vakcine ono što se naziva “sterilisanje imuniteta”, u kome telo proizvodi neutralizirajuća antitela koja blokiraju virus da uđe u ćelije. Neke vakcine ne sprečavaju infekciju, ali pokreću imuni sistem da zaštiti telo od bolesti. “Blumberg” je uputao Žilberovu koja bi bila njena definicija uspešne vakcine, ali je izbegla da pruži precizan odgovor.

– Potrebna nam je vakcina sa visokim stepenom efikasnosti protiv bolesti, koja takođe ima značajan uticaj na prenos virusa – ​​rekla je ona.

Oksfordski tim verovatno ne bi bio vodeći u trci za vakcinu da nije bilo drugog smrtonosnog patogena koji je pretio da izazove pandemiju – ebole. Institut “Džener” je 2014. godine vodio u razvijanju vakcine protiv ebole kao deo brzog odgovora na epidemiju koja se širila Gvinejom, Liberijom i Sijera Leoneom. Širenje virusa je zaustavljeno pre nego što su stigli da završe vakcinu, ali ih je to iskustvo naučilo koliko je važna brzina.

U jeku epidemije ebole, Žilberova se odazvala na poziv Svetske zdravstvene organizacije naučnicima da smisle metode za brz odgovor na spoj novih patogena. Drugim rečima, da razviju plan za „bolest X“ – taj nepoznati, ali neizbežni patogen koji vreba iza ugla. Pre nego što je korona virus postao taj scenario iz noćne more, Žilberova je počela da radi na akutnom respiratornom sindromu Bliskog Istoka, skraćeno MERS – drugom korona virusu koji izaziva upalu pluća i koji je pretio da izazove globalnu zdravstvenu krizu.

Upravo je radeći na vakcini protiv MERS-a Žilberova prvi put upotrebila adenovirus šimpanze. Ta vakcina nije mogla da bude odobrena jer je je ispitivanje efikasnosti i bezbednosti rađeno u Velikoj Britaniji koja je zabeležila samo nekoliko slučajeva te bolesti. Međutim, ono je poslužilo kao odskočna daska kada je utvrđeno da “spajk protein” MERS-a ima oko 50 odsto sličnosti sa “spajk proteinom” SARS-CoV-2.

Čim je čua za prve slučajeve koronavirusa u Kini, Žilberova je bila u pripravnosti. Oksford je imao prednost neobičnu za akademsku ustanovu – sopstveno postrojenje za proizvodnju vakcina u kojem je mogla da se sprovede prva faza ispitivanja na ljudima. Sredinom februara njen tim je počeo da testira vakcinu na miševima, a da bi ubrzala proces koji obično traje mesecima, izvodila je nekoliko koraka odjednom – testirala je na životinjama, pripremala regulative za ispitivanja na ljudima i razgovarala sa proizvođačima.

U martu je sve moglo da padne u vodu. Novca nije bilo, a pregovori sa nekoliko kompanija su propali. Međutim, “Astra zeneka” je bila drugačija. Ugovor je sklopljen krajem aprila, veliki novac je uložen u nastavak kliničkog testiranja, a kompanija se obavezala na to da će buduću vakcinu prodavati po ceni od “samo nekoliko dolara po dozi” dok traje kriza.