Za nepunih mesec dana od našeg prvog teksta o nevoljama teško bolesne Zumrete Ćatović iz naselja Mala Ravan kod Tutina, koja jedva preživljava u trošnom kućerku (baraci) bez svetla, vode i kupatila, na adresu ove hrabre Tutinke, čiji je jedni prihod invalidska penzija od 110 evra, pristiglo je oko 3.000 evra.
Pomoći, mahom naših čitalaca iz svih krajeva sveta. Nakon početnih 600 evra, o kojima smo već pisali, od Ajše Redžić iz Nemačke stiglo je 50 evra, od Hedije Halilović iz Švajcarske 100 franaka, od Zijada Osmanovića iz Francuske 100 evra, a od Fikreta i Zumrete Toškić iz Amerike 100 dolara.
Naš čitalac Mile Aleksić iz Švajcarske poslao je Zumreti 100 franaka, a Branka iz Švedske 50 evra. Najvredniju donaciju, od čak 2.000 evra, siromašnoj Zumreti iz Nemačke su poslala braća Košuta: Senad, Cako i Sadat, još 100 evra pristiglo je iz daleke Australije od Azema i Merka Suljića.
Zahvaljujući pristiglim donacijama i neobično lepom vremenu u oktobru, koje je omogućilo građevinske radove, Zumreta je najpre utoplila svoju baraku tako što je ugradila novu PVC stolariju, a spoljašnje i unutrašnje zidove je obložila stiroporom i drugim izlolatorima, potom i fasadom. Uz pomoć humanitarca Hida Muratovića uspela je da “dovede” struju, koja će za koji dan biti priključena i da pripremi uvođenje vode. U toku su i radovi na skromnom kupatilu (pločice, tuš i toalet) koje će Zumreti iz korena promeniti i poboljšati život.
– Nadala sam se da će mi dobri ljudi kupiti lekove i pomoći da obezbedim ogrev, možda i nešto od najosnovnijih namirnica. O utopljavanju kuće, struji, vodi i kupatilu nisam ni sanjala. Ovo je neverovatno, prosto ne znam šta mi se ovo dešava, da li je ovo san ili java. Gledam i ne verujem da je ovo moja kuća, da ću i ja imati kupatilo u kome ću moći da se okupam i da po ciči zimi neću morati u komšiluk po vodu – priča Zumreta.
Naglašava da često uhvati samu sebe kako plače od sreće.
– Za sve lepo što mi se ovih dana dešava najveći “krivac” je humanitarac Hido Muratović, koji mi je prvi doneo pomoć, a potom i zamolio čitaoce “Vesti” da mi pomognu. Znala sam da ima mnogo dobrih ljudi u našoj dijaspori, spremnih da pomognu siromašnim i bolesnim u rodnom kraju, ali nisam ni sanjala da će mi podrška stići i od dobrotvora koji nisu rodom iz ovih krajeva. Beskrajno sam im zahvalna, prosto ne znam kojim bi im se rečima zahvalila. Svima koji su mi pomogli ili su se samo interesovali za mene želim dobro zdravlje, mnogo sreće u životu i uspeh na poslovima kojima se bave. Verujem u boga i uverena sam da će svevišnji nagraditi njihova dobra dela – poručuje Zumreta.
Biće i za lečenje
Zumretino srce radi samo 30 odsto kapaciteta, pa često mora da kupuje i lekove koje ne može da dobije na recept, a i da plaća lekarske kontrole. Mada je mnogo toga započela, Zumreta se nada da će koji evro preteći i za dopunu kućne apoteke.
