Zagreb se okliznuo na Šešelja

Zoran Pusić, poznati mirovni aktivista i predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba

Kako ocenjujete potez hrvatskog premijera da zbog Šešelja otkaže učešće na samitu u Beogradu?
– To je greška i čisti autogol Zorana Milanovića. Svedoci smo sramotnog ponašanja političara i na hrvatskoj i na srpskoj strani. Oni se ponašaju baš kao da im je scenario pisao sam Šešelj. Deluju smušeno i autistično, kao da nemaju ni minimum odgovornosti prema proklamovanim nacionalnim interesima, a to je za obe zemlje primanje Srbije u EU, što će za samog Šešelja biti najveći poraz.

Otkud toliki strah u Hrvatskoj od Šešelja koga u Srbiji malo ko ozbiljno doživljava?
– Pa ovde su sećanja na njega još vrlo živa, a sada je odjednom izronio kao avet iz ranih devedesetih, sa nepromenjenom retorikom i istim ciljevima, koji su na ovim prostorima doneli toliko zla i nesreće. Istina je da on, za sada, deluje ludo ali na jedan dijaboličan način, vrlo inteligentno.

Po čemu to sudite?
– On je uspeo izmanipulisati Haški sud, učiniti ga pomalo smešnim. Tražio je izuzeće sudije Frederika Harhofa zbog njegove navodne pristrasnosti. Sud je to uvažio i to je razlog zašto presuda njemu nije donesena još 2013. Ostaje činjenica da je isti taj sudija u pismu sudu, koje je došlo do medija, bio vrlo kritičan prema predsedniku suda zbog brojnih i krajnje neobičnih oslobađajućih presuda Žalbenog veća, sve pod predsedavanjem sadašnjeg predsednika Haškog suda, gde su osude na zatvor od 18 do 30 godina poništene i svi osuđeni oslobođeni.

Vidite li išta zajedničko u tim slučajevima koji su okončani oslobađajućim presudama?
– O da. U svih pet slučajeva osuđujuća presuda na prvostepenoj razini donesena je zbog zapovedne odgovornosti optuženih. A Žalbeno veće nije oslobađajuće presude donelo na osnovu prikupljenih novih dokaza nego samo na drugačijoj interpretaciji postojećih, koji su Raspravnom veću bili dovoljni za kazne od 18 do 30 godina zatvora. Takva neusklađenost u interpretaciji istih činjenica bila bi udar na ugled zadnjeg provincijskog suda, a kamoli ne za jedan od najprestižnijih sudova na svetu.

Koliko, po vašem mišljenju, i Šešelj ima zasluge za takvo "rasulo" Haškog suda?
– Bilo bi preterano pridavati mu presudan značaj ali će svakako ostati upamćen po posebnim potezima koji su sudnicu pretvarali u cirkus. Ali još više po tome što je uklonio sudiju čiji je stav bio negativan prema trendu oslobađajućih presuda optuženih po komandnoj odgovornosti.

Možda je puštanje na privremenu slobodu i priznanje tih "zasluga"?
– Šta god bilo po sredi, velika je to blamaža i za sud i za pravdu. Puštanje Šešelja na privremenu slobodu bez ikakvih ograničenja pokazuje veliki stepen autizma za osećaje svih onih kojima Šešeljevi govori 2014. usred Beograda nisu samo ulična blebetanja nego vraćanje noćnih mora.

Ali Šešelj u tim predstavama deluje prilično usamljeno, pa se histerisanje Zagreba čini, u najmanju ruku, preteranim?
– Slažem se. Dok Šešelj nema masovnu podršku ili podršku Vlade u Srbiji, a nema, hrvatska politika ne bi smela dozvoliti da sa njom Šešelj manipuliše i diktira joj poteze.