Branko Ćopić je pisao pripovetke, romane, ratne priče i pesme, priče za decu. Bio je učesnik Narodno-oslobodilačke borbe, urednik književnih časopisa i časopisa za decu. Počeo je da piše još u osnovnoj školi, a smatra se jednim od najznačajnijih književnika 20. veka na ovim prostorima.
Mnogi od nas sećaju se iz ranog detinjstva knjige “Orlovi rano lete” kao i poruke o zajedništvu, hrabrosti i rodoljublju, koji se pojavljuju u srcima ljudi bez obzira na godine.
“Orlovi” prerano moraju da odrastu i nose se sa problemima odraslih kao što je odbrana njihovog sela i odlazak u vojsku. Idilu njihovog logora “Tepsija”, u koji su bežali iz škole, narušavaju bombe i neprijateljska vojska. Ovaj dečji roman, ali i ratni roman za odrasle ne prati samo sudbine jedne
dečje družine malog sela, već se bavi i prikazom ratnih strahota i uticaju rata na živote svih, pa i onih najmanjih i najnevinijih.
Ćopić je rođen 1. januara 1915. u Hašanima kod Bosanske Krupe tadašnja Austrougarska. Bio je u braku sa Bogdankom Cicom Ćopić. Živeo je i radio u Beogradu. Tragično je preminuo skokom sa mosta 26. marta 1984.
Detinjstvo i obrazovanje. Ime je dobio po pesniku Branku Radičeviću. Otac mu se zvao Vid, a majka Sofija, devojački Novaković. Imao je mlađu sestru Smiljku i brata Rajka. Ćopići su bili zemljoradnici. Imanje u Hašanima su kupili od bogatih Turaka koji su dolaskom Austrougara pobegli iz Bosanske Krajine.
Govorio je da ima dva zavičaja: Liku, postojbinu njegove majke Sofije i deda Rade i Bosansku Krajinu.
“Roditelji mi potiču iz kraja odakle su svi Matavuljevi junaci… Tu na ličko-dalmatinskoj granici, odista živi jedinstven i čudan svijet. U mom podgrmečkom selu, taj svijet je pomiješan sa Kočićevim Krajišnicima i iz te lude veze – eto mene”, locirao je svoju geografsku genetiku Ćopić.
Imao je samo četiri godine kada mu je otac preminuo, a njegovo odrastanje prošlo je uz pričljivog đeda, strica Nidže, sestre Smiljke i brata Rajka. Brat i sestra poginuće u ratu pod petokrakom, koju je i sam pisac zadenuo od prvih dana bojevanja. Potresnu poemu “Grob u žitu”, jednu od obaveznih u čitankama nekadašnjih osnovaca, Ćopić je posvetio upravo sestri partizanki, za koju su mu ratni drugovi rekli da je sahranjena negde u polju, međ’ žitom.
Za člana SANU izabran je 1968, iako je prethodno bio isključen iz Komunističke partije. Taj gest bi mogao da bude na čast Akademiji jer se nije povodila partijskim islednicima. Jedan je akademik posle pričao da Ćopića nisu izabrali oni već njihovi unuci.
Zadužbina Branka Ćopića osnovana je 1989. izjavom volje njegove Bogdanke Ilić Ćopić – supruge Branka Ćopića, kao znak sećanja na velikog pisca i bogato književno stvaralaštvo. Zadužbina je poverena na upravljanje SANU i o njoj se stara Odeljenje jezika i književnosti SANU. U skladu s oporukom osnivača, Zadužbina nagrađuje književna dela i dodeljuje godišnje nagrade srpskim piscima za roman, kratku priču, poeziju, a nagrađuje i dela iz dečje književnosti.
Od Mihiza do Kusturice
Prvu nagradu Zadužbina je dodelila 1993. za 1992. Milovanu Danojliću za prozu “Godina prolazi kroz avliju” i Đorđu Sladoju za zbirku poezije “Trepetnik”. Zatim, slede redovne godišnje nagrade za prozu laureatima: Borislavu Mihajloviću Mihizu za knjigu “Autobiografija o drugima (II)” i Davidu Albahariju za knjigu “Pelerina” (1993); Vidi Ognjenović za “Otrovno mleko maslačka” (1994) i Danilu Nikoliću za
knjigu “Kraljica zabave” (1995). Milica Mićić Dimovska nagrađena je 1996. za knjigu “Poslednji zanosi MŠ”, a naredne godine (1997) nagradu su podelili Radovan Beli Marković za knjigu “Lajkovačka pruga” i Jovan Radulović za knjigu “Prošao život”. Nagradu u 1998. godini, takođe, podelila su dvojica autora: Ratko Adamović za knjigu “Kantarion” i Vladislav Bajac za knjigu “Druid iz Sindiduna”.
Među dobitnicima su i Mihajlo Pantić, Svetislav Basara, Strahinja Kastratović, Miroslav Toholj, Nenad Teofilović, Milovan Marčetić, Labud Dragić, Ranko Risojević, Laslo Blašković, Mirjana Mitrović, Vladimir Kecmanović, Laura Barni, Ljubivoje Ršumović, Emir Kusturica, Dragan Kolundžija, Milutin Petrović, Đura Damjanović, Rajko Petrov Nogo, Svetislav Mandić, Miroslav Maksimović, Milosav Tešić, Zlatko Krasni, Milan Nenadić. Vuk Krnjević, Novica Tadić, Dragan Jovanović Danilov, Vojislav Karanović, Saša Radojčić, Gojko Božović, Dragan Bošković, Petar Pajić, Nenad Milošević, Boris Jovanović, Dragan Hamović, Dejan Aleksić, Miodrag Raičević, Ivan Negrišorac…
Vredna imovina
U vreme kada je osnovana Zadužbina Branka Ćopića, njena imovina sastojala se od luksuznog stana u centru Beograda, površine 150 kvadrata, piščeve lične arhive, biblioteke, nameštaja i umetničkih predmeta. U imovinu Zadužbine ušle su i znatne devizne i dinarske štednje.
Spomen-soba
U SANU je, odlukom Upravnog odbora, otvorena Brankova spomen-soba. U sobi su izložene sve vrednije stvari iz stana, kao što su slike, umetnički predmeti, nameštaj, biblioteka i arhivska građa.
