Milan Kujundžić Aberdar je istaknuta ličnost srpskog naroda druge polovine XIX veka. Rodio se u Beogradu 16. februara 1842. gde je živeo, radio i umro 14. novembra 1893. kao penzioner. Potiče iz ugledne, brojne i imućne građanske porodice.
Zahvaljujući tome, kao i stipendiji koju je dobio od srpske vlade, Milan se školovao u Beču, Minhenu i Parizu. Studirao je filozofiju i diplomirao na Oksfordskom univerzitetu 1865. godine. Govorio je nekoliko jezika.
Politika kao usud
Odmah po završetku studija, 1866. preuzeo je katedru filozofije u Velikoj školi, koju je već
1868. izgubio zbog političkih razloga. Na katedru se vratio posle sedam godina – 1873 – navodi Slavko Vejinović u knjizi “Zadužbinarstvo kod Srba”.
– Širok je krug poslova kojima se Milan bavio: 1868. godine imenovan je za sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova; 1874. izabran je za prvog sekretara narodne skupštine, a zatim je biran za njenog potpredsednika (1881-1882) i predsednika (1882-1883); za poslanika u Rimu postavljen je 1882, a od 23. marta 1886. do 1. juna 1887. obavlja dužnost ministra prosvete. Kao ministar prosvete bio je veoma aktivan: uveo je predškolski rad s decom, osnivao devojačke škole i devojačke radne škole, podigao je rang gimnazije na osam razreda, a Bogosloviju na rang više škole.
U početku svog političkog angažovanja pripadao je liberalnoj omladini. Bio je i jedan od vođa Ujedinjene omladine srpske i glavni i odgovorni urednik tada najpopularnijeg časopisa “Mlada Srbadija”.
Od 1866. godine bio je jedan od petorice odbornika Ujedinjene omladine srpske. Bez
pogovora je 1871. prihvatio odluku odbora stranke i dao ostavku na državnu službu da bi mogao biti urednik Mlade Srbije, sve dok je vlasti nisu ugušile.
Kujundžić se ubrzo odvaja od ove organizacije i po osnivanju Narodnjačke partije postaje njen član, gde je takođe zauzimao ugledno mesto.
Veoma važan period u Milanovom životu bilo je njegovo angažovanje u Srpskom učenom
društvu.
Za člana društva izabran je 8. januara 1867. godine i od 1873. do 1882. godine biran je za njegovog sekretara i blagajnika. Za to vreme radio je na osnivanju Srpske kraljevske akademije.
Osnovni zakon Srpske kraljevske akademije donet je 1. novembra 1886. godine. Za člana Srpske kraljevske akademije imenovan je 5. aprila 1887. godine.
Čežnja i nostalgija
Milan je bio veoma dinamičan čovek, širokog obrazovanja, bogate kulture, zainteresovan za mnoga zbivanja i događaje kod Srba. Prevashodno se bavio naukom i književnošću.
Pisao je pesme, pripovetke, književne i naučne kritike i rasprave iz filozofije – piše
Vejinović.
Poznata su njegova dva rada iz oblasti psihologije i logike: jedan nosi naslov “Kratak pregled harmonije u svetu” (1867), a drugi je “Akademska beseda”, koju je naslovio volja i sloboda (1889). Takođe, u ovaj opus ulaze i neki drugi manji radovi polemičkog karaktera (“Ide li svet na bolje ili na gore?” (1870), “Filozofija u Srba”, (1868), “Nauka o svesti” (1872). Sarađivao je u mnogim časopisima: “Vili”, “Danici”, “Srbiji”, “Videlu”, “Glasniku Srpskog učenog društva”, “Godišnjici Čupićeve zadužbine”.
Istakao se kao pesnik čežnje i nostalgije. Njegove dve zbirke pesama “Jek I” i “Jek II” objavljene su u Beogradu 1868. i 1870. godine. U prvoj knjizi prikazuje svet u kome smo ponikli, a u drugoj su ljubavne pesme. Učestvovao je u ratovima od 1876. do 1878. kao intendant Čačanske brigade i kao baterijski komandant. U vojsci je došao do čina rezervnog potpukovnika.
Milan je bio i veliki zadužbinar. Testamentom, koji je napisao 16. februara 1891. – nazvavši ga “Moj zaveštaj” – svu svoju imovinu ostavio je Srpskoj kraljevskoj akademiji. Od imanja, veliku vrednost je imao letnjikovac “Zvezda”, koji se nalazio na Topčiderskom brdu.
Nažalost, ovaj objekat je, zbog dugog sudskog spora koji se vodio oko nasledstva između daqih Milanovih srodnika i Srpske kraljevske akademije, usled nebrige i elementarnih nepogoda – sasvim devastiran. Akademija je ovu sudsku parnicu okončala u svoju korist tek 1907. godine. u skladu s tim, Državni savet kraljevine Srbije je, 3. maja 1913. godine, doneo odluku da Akademija može da proda letnjikovac “Zvezdu” i da dobijeni novac unese u “Fond Milana Kujundžića Aberdara”. Takođe, u odluci dalje stoji da će pravila Fonda propisati Srpska kraljevska akademija.
