Aleksa Krsmanović, trgovac iz Beograda, potiče iz čuvene kuće Krsmanovića. Svu svoju imovinu zaveštao je državi za srpske patriotske ciljeve – piše SlavkoVejinović u knjizi “Zadužbinarstvo kod Srba”.
Krsmanović je rođen je 1842. u Tuzli, u dobrostojećoj porodici. Njegov otac Nikola bio je jedan od vlasnika velike trgovačko izvozne radnje, koju su pedesetih godina XIX veka preselili u Beograd. Nikola je bio u zadružno ortačkim odnosima s Ristom Paranosom, takođe velikim trgovcem, a kasnije i mužem njegove sestre Vasilije, pa se firma i zvala “Braća Krsmanović i Paranos”. Bavili su se izvozom razne robe, a ponajviše trgovinom suvim šljivama, kožom, krznom, žitom i soli.
Očevim stopama
Gradili su i sušare za šljive i donosili sadnice, da bi unapredili uzgoj šljiva u srpskim selima i domaćinstvima. Kada su uvećali kapital, počeli su da grade i velike dvospratne magacine na svim većim pristaništima na Dunavu i Savi, od Šapca do Prahova.
Posle smrti ortaka Riste Paranosa, zadružnu firmu, pod nazivom “Braća Krsmanović,” nastavlja da vodi Nikola Krsmanović, sa sinovima Aleksom i Dimitrijom.
Aleksa je bio školovan trgovac i mnogo je pomagao ocu, naročito kada se radilo o izvoznim poslovima za Ameriku. On je bio i predsednik Beogradske trgovačke banke i njen veliki akcionar. u vreme dok je boravio u Pančevu, u jednom od svojih žitnih magacina, upoznao je uglednu devojku iz kuće Petrovića, kojom se kasnije i oženio. Dece nisu imali.
Posle smrti brata Dimitrija 1904. godine, a kasnije i oca Nikole 1910. godine, Aleksa Krsmanović se sporazumeo sa staraocima o podeli ortačke imovine, koja je izvršena 29. oktobra 1912, tako je firma Braća Krsmanović, posle punih šezdeset godina uspešnog rada, prestala da postoji.
Čuvena kuća
Od velike zaostavštine, što od placeva na dobrim mestima, nekretnina, gotovog novca Alekse N. Krsmanovića posebno se ističe luksuzna palata na Terazijama br. 34, poznata pod imenom “Protokol”. Posle Drugog svetskog rata u ovoj zgradi je, više od tri decenije, bio smešten “Protokol Saveznog sekretarijata za inostrane poslove”. Kuća je sagrađena 1885, u baroknom stilu, prema projektu arhitekte Jovana Ilkića. To je jedan od njegovih najuspešnijih arhitektonskih ostvarenja. Braća Krsmanović su ovu zgradu kupili na licitaciji, a posle deobe njihove zadružne imovine, zgrada je pripala Aleksi Krsmanoviću, koji je u njoj živeo do smrti. U ovoj kući je 1. decembra 1918. regent Aleksandar Karađorđević pročitao proglas o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca i formiranju zajedničke države. Takođe, u ovoj zgradi je od 1918. do 1922. bila smeštena i privremena kraljevska rezidencija, jer je kraljevski dvor bio znatno oštećen tokom bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu – zapisao je Vejinović u knjizi o zadužbinarima, objavljenoj 2012.
Druga važna zgrada sa placem, koja je takođe bila u vlasništvu Zadužbine, nalazi se u knez Mihailovoj ulici br. 56. Sagrađena je 1869, a svečano otvorena 1870. Zgrada je pretvorena u hotel koji se zvao “Srpska kruna”.
Po arhitekturi, ulazio je u red najlepših beogradskih hotela, eklektičkog stila, ali i sa elementima renesanse. Osnova objekta je pravougaona, sa tri ulične fasade. Dužnom stranom objekat je okrenut prema Kalemegdanu. Porodica Krsmanović je i ovu zgradu, kao svoju zadužbinu, ostavila Ministarstvu prosvete. Posle drugog svetskog rata objekat je 1946. iz Zadužbinskog fonda, predat na upotrebu Narodnoj biblioteci Srbije, koja ga je koristila sve do 1973. godine, do izgradnje nove zgrade na Svetosavskom platou. Posle rekonstrukcije, u zgradi se sada nalazi Biblioteka grada Beograda.
Zgrada na Kosančićevom vencu, u ulici Sime Markovića 2 izgrađena je 1899. po projektu arhitekte Milorada Ruvidića. U njoj se sada nalazi austrijska ambasada.
“Moj testament”
– Kako Aleksa Krsmanović nije imao dece, svu je svoju imovinu ostavio državi. Umro je 25. marta 1914. U testamentu, koji je napisao 1914, i naslovio sa “Moj testamenat” zaveštao je kako da se postupa sa imovinom posle njegove smrti. Pored ostalog, odredio je: “Moja žena Linka ima pravo da uživa u kući na Terazijama br. 40 i u vili ‘Jelisaveta’ u mom vinogradu na Senjaku sve dotle dokle ona bude živa… Od čistog prihoda od kirija (koji ostaju posle pom. izdataka) izdavaće se svakog meseca polovina mojoj ženi Linki, a druga polovina ulagaće se u Upravu fondova na uloženu knjižicu pod interes, na ime “Fond Alekse N. Krsmanovića”.
Sva ostala moja nepokretna imovina na Terazijama i na Senjaku, ima se posle smrti moje žene da se proda i sav dobiveni novac za isto ima da se pripiše “Fondu Alekse N. Krsmanovića”.
Kada ovaj Fond, koje od prodate nepokretnosti, koje od interesa dostigne sumu od dva i po miliona dinara, da se sa tim novcem ozida u Beogradu jedan veliki dom na kojem ima biti napisan ovaj naslov: “Aleksa N. Krsmanović – Srpstvu”.
Odredio je i da se posle smrti njegove supruge imovina podeli među brojnom familijom (sinovca Jove D. Krsmanovića, sestara Mare, Anđe i Anke, dece pokojne sestre Joke i drugih bližih i daljih rođaka).
Značajnu imovinu Aleksa je ostavio i mnogim srpskim humanitarnim i patriotskim društvima i udruženjima.
Procene
Procenjena vrednost zaostavštine Alekse Krsmanovića iznosila je ukupno 2.866.801 dinar. Od toga je vrednost nepokretnog imanja procenjena je na 1.864.500 dinara. Gotovog novca bilo je 185.591 dinara, vrednosne hartije iznosile su 805.170 dinara i vrednost raznih drugih pokretnosti iznosila je 11.540 dinara.
