Zadužbinu dr Stevana Milosavljevića, prvog srpskog načelnika saniteta, osnovala je 1928. Savka M. Panić, Stevanova sestra.
Ona je, u znak sećanja na svog brata i po njegovoj želji, podarila deo porodične imovine Srpskom lekarskom društvu, koja je obuhvatala plac na Zelenom vencu, preko puta istoimene pijace, i više od 400.000 dinara u gotovini, piše Slavko Vejinović u knjizi “Zadužbinarstvo kod Srba”.
Pariski student
Stevanov otac, Lazar, po zanimanju magazadžija, rano je umro, ali je, ipak, za života stekao zavidnu imovinu u Beogradu: placeve sa zgradama u ulicama Kralja Milana i Prizrenskoj, placeve u Hercegovačkoj ulici i u Bari Veneciji, vinograd u Topčideru, njive u Bulbulderu i drugde. Sa suprugom Simkom izrodio je četvoro dece: tri ćerke (Kristinu, Magdalenu i Savku) i sina Stevana.
Stevan je rođen 1827. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.
Studije medicine završio je u Parizu 1855. i postao prvi diplomirani lekar Srbin iz Srbije. Po povratku u zemlju, Stevan je najpre radio kao opštinski lekar u Beogradu, a zatim ga je knez Miloš Obrenović imenovao za načelnika saniteta. Na tom mestu ispoljio je sve svoje stručne, profesionalne i organizacione kvalitete i sposobnosti, tako da je mnoge poslove završio veoma uspešno i na vreme. Posle nekoliko meseci na mestu načelnika saniteta objavio je prve raspise i pravila iz oblasti kurativne medicine, koji su za ondašnje prilike u Srbiji predstavljali pravu novost. Njegov rad je bio veoma zapažen, pa je ubrzo biran za odbornika beogradske opštine (1870), a zatim i za narodnog poslanika (1873).
Početkom sedamdesetih godina XIX veka iskrsli su nesporazumi i nesuglasice između Stevana i novostasale mlade generacije srpskih lekara, sa dr Vladanom Đorđevićem na čelu, koji je kasnije bio i predsednik Vlade Srbije. Sukob je na momente bio žestok i buran. Stevan se povukao iz društvenog života. Nije učestvovao ni u osnivanju Srpskog lekarskog društva (1872) i Crvenog krsta Srbije (1876). Ubrzo posle toga, umro je od tuberkuloze 1879. godine.
Dar sirotoj deci
Pred smrt je ostavio oporuku svojim sestrama, Magdaleni i Savki, da njegovu imovinu zaveštaju Srpskom lekarskom društvu za podizanje svog doma. Po bratovljevoj želji, sestra Savka Panić u testamentu, koji je napisala 30. maja 1921. u Beogradu, zaveštala je da deo njenog nepokretnog imanja, plac sa zgradama u Beogradu na uglu Prizrenske ulice br. 15 i 17 i Zelenog venca ostavlja Srpskom lekarskom društvu sa sedištem u Beogradu, da ono na tom zemljištu sagradi Dom za sebe, “pošto je moj umrli brat dr Steva L. Milosavljević bio prvi srpski načelnik saniteta, želja mi je da se na tom domu stavi natpis ‘Zadužbina dr Steve Milosavljevića, prvog srpskog načelnika saniteta’, a ispod toga natpis ‘Dom lekarskog društva’.”
Deo imovine Savka je ostavila i Materinskom udruženju u Beogradu, Domu starica – ustanovi ženskog društva za zidanje doma, društvu kneginje Ljubice i Domu sirote dece u Studentskoj ulici.
Testament je postao izvršan 5. juna 1925. rešenjem Beogradskog prvostepenog suda. Za izvršioce testamenta odredila je Miću
Radovanovića, profesora Univerziteta, dr Ćiru Panića, lekara, i Petra Babića, šefa odeljenja Ministarstva finansija.
Državni savet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na sednici od 23. juna 1928. godine, usvojio je predlog Ministarstva prosvete da se odobri osnivanje zadužbine pod imenom “Zadužbina dr Steve Milosavljevića”, prvog srpskog načelnika saniteta sa natpisom “Dom Srpskog lekarskog društva”.
Precizne odredbe
Kralj Aleksandar I Karađorđević, ukazom od 29. avgusta 1928. godine, odobrio je osnivanje ove zadužbine i obavezao ministra prosvete da se stara o izvršenju ove uredbe.
U Statutu Zadužbine, koji je usvojen na sednici Srpskog lekarskog društva 30. juna 1931. godine, utvrđeno je da Zadužbinom rukuje i upravlja Srpsko lekarsko društvo. U članu 6 Statuta definisano je da se imovina Zadužbine sastoji od jednog placa u Beogradu, na Zelenom vencu broj 1 i 3, sa ostacima porušene zgrade i da raspolaže gotovinom od 416.706 dinara uloženih kod Francusko-srpske banke u Beogradu. Istaknuto je da će se na ovom placu podići dom Srpskog lekarskog društva na čije se podizanje ima upotrebiti i gotov novac ove Zadužbine.
Precizirano je da će se prihodi od ove zadužbine trošiti na otplatu duga učinjenog zidanjem ovog doma, na održavanje doma, na prosvetne i humane celji, što je i cilj Srpskog lekarskog društva, i na ostale potrebe.
Uklonjena tabla
Srpsko lekarsko društvo kasnije je podiglo Dom, na koji je, sem zaveštane sume, utrošilo i svu svoju imovinu veću od 1.000.000 dinara i načinilo hipotekarne zajmove kod “Fonda Luke Subotića i njegovih roditelja”, od 1.200.000 dinara, Fonda “Ranimir” 206.000 dinara i kod Hipotekarne banke 1.450.000 dinara.
Podignuta je monumentalna višespratna građevina, na kojoj sada upečatljivo deluje obnovljena i sređena fasada. Na ulazu u zgradu je, sve do obnove fasade 2008. godine, stajala mermerna ploča sa natpisom: “Zadužbina dr Steve Milosavljevića, načelnika saniteta”, a ispod toga “Dom Srpskog lekarskog društva”. Danas na zgradi stoji samo natpis Lekarska komora Srbije! Izostavljena je tabla sa natpisom zadužbinara dr Steve Milosavljevića.
