Kako izgleda politička situacija u BiH i RS?
– Komplikovano. To se odnosi na ustavno uređenje i na različit pogled Banjaluke i Sarajeva na budućnost BiH. Banjaluka razmišlja o vrlo jakoj Republici Srpskoj a Sarajevo o centralizovanoj BiH.
Da li je moguć kompromis?
– Kompromisno rešenje već postoji, to je Dejtonski sporazum, ali i Dejtonski ustav koji se primenjuje. Banjaluka je uvek tražila zatvaranje OHR i smanjenje tzv. bonskih ovlašćenja visokog predstavnika. Za 15 godina Ustav RS je promenjen sa 41 amandmanom koji je nametnuo OHR. To je neverovatna činjenica. S druge strane, Sarajevo je naviknuto da neko iz Vašingtona, Brisela ili OHR nameće gotova rešenja. Biće potrebno vreme da se ta loša praksa promeni.
Budućnost Republike Srpske je sigurna?
– Ne postoji ozbiljna ustavna pretnja za Republiku Srpsku. Bez obzira na to što se pojavljuju razne inicijative (španska, butmirska…) sve je očitije da međunarodna zajednica izbegava nametanje rešenja, što je bila praksa do 2006. Realno je očekivati da posle izbora i početkom sledeće godine dođe do transformacije OHR.
Neizvestan popis stanovništvaU vezi popisa stanovništva imamo neslaganja oko standarda koje propisuje Eurostat. Srbi traže da se u upitnik uvrste i pitanja o nacionalnoj, verskoj i jezičkoj pripadnosti, i da budu neobavezujuća.
Bošnjaci to odbijaju i traže da se popiše svo stanovništvo BiH, bez obzira gde i koliko dugo živi. Ako bi se prihvatio taj zahtev, moglo bi se desiti da u Evropi bude nekoliko puta više stanovnika BiH nego što ih stvarno ima, jer bi neki bili popisani i po dva ili tri puta.
Na ovoj i još nekoliko tačaka pao je dogovor o Zakonu o popisu stanovništva. Nadam se da se neće desiti da BiH, pored Somalije i Avganistana, bude jedina država u svetu koja 2011. neće imati popisano stanovništvo. |
U kojoj meri je referendum u RS oblik "ravnoteže" i otpora stalnim pritiscima na RS?
– Narodna skupština RS je prošle jeseni po prvi put odbila nametanje nekih zakona od strane OHR jer se radilo o pravnom nasilju koje ugrožava unutrašnje ustavno uređenje. S obzirom na stalne sudare i krize u odnosima sa međunarodnom zajednicom mi smo rekli – dobro, pitaćemo narod šta misli! To je moguće čak i pre izbora, jer je Zakon o referendumu prošao sve instance i treba uskoro da stupi na snagu. On će omogućiti da se referendum organizuje o svakom važnom pitanju.
Da li i o otcepljenju RS?
– Pitanje otcepljenja RS nije na dnevnom redu referenduma u ovom momentu. S jedne strane o ovom pitanju nemamo saglasnost na nivou BiH a s druge strane Dejtonski sporazum omogućuje Republici Srpskoj jednu komfornu poziciju, daje joj široka ovlašćenja i mogućnost da zaštiti svoje interese. Referendum o otcepljenju je krajnje sredstvo i pravo da ga RS potegne u slučaju pravnog nasilja međunarodne zajednice ili sarajevske političke elite. Dakle, trenutno mi, narodski rečeno, ne tražimo hleba preko pogače.
Kakvi su odnosi između RS i BiH i Srbije?
– Banjaluka tradicionalno, nezavisno od aktuelne vlasti, održava bliske veze s Beogradom. Naravno, mi se ne moramo uvek poklapati u političkom smislu.
Turska inicijativa
Strahujete li od povratka Turske na Balkan? – Turska inicijativa u kontekstu razvoja i poboljšanja dobrosusedskih odnosa u regionu nije štetna, ali ako ta inicijativa remeti ravnotežu unutar BiH i ako želi doneti međunarodnu korist samo strani Harisa Silajdžića, ona je za nas štetna. |
