Prema tradiciji dugoj, nezvanično više od jednog veka, a zvanično po 51. put, u prvoj nedelji po Petrovdanu na planini Rajac, između Ljiga i Gornjeg Milanovca, održano je čuveno međunarodno takmičenje najboljih kosača sveta. Zvanje najboljeg zasluženo je pripalo Mirku Kecmanu iz Bosanskog Petrovca, drugo mesto je osvojio veteran ove manifestacije Milorad Sladojević, a treći po kvalitetu košenja, brzini i širini otkosa pripalo je mladom kosaču Vuku Vučkoviću iz Prislonice kod Čačka. U ekipnom takmičenju najuspešnije su bile ekipe Rajca, Mrkonjić Grada i Han Pijeska.
Za zvanje najboljeg kosača sveta nadmetalo se 20 takmičara iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Slovenije i Kanade. Istina, ove godine uslovi su bili veoma loši zbog magle i tvrde trave, ali su bili isti za sve.
– Na tvrdu i ljutu travu, kakva je bila ove godine, kako ćeš drugačije nego ljutom, oštrom i dobro otkovanom kosom. Greše oni koji misle da takmičenje traje dugo. Naprotiv, sve se završi za nekoliko minuta, koliko mi je bilo potrebno da pokosim parcelu i kada sam se okrenuo shvatio sam da sam pobednik. Proglašenje pobednika i uručenje Zlatne kose samo su protokol koji dodatno raduje. Jesam pobednik Rajačke kosidbe, koja je kruna kosačkog takmičenja u svetu, ali i svi drugi takmičari su bili toliko dobri da su mogli da budu pobednici. Raduje me pobeda, a još više me raduje što ovakva takmičenja postoje, i nadam se da će se na Rajcu kositi još mnogo godina – kaže za “Vesti”Mirko Kecman, ovogodišnji pobednik čuvene Kosidbe na Rajcu.
Prvo takmičenje rajačkih kosača, prema rečima Vladimira Ivanovića, direktora Turističke organizacije iz Ljiga, organizovano je daleke 1892. godine kada je na rajačkim livadama održan prvi narodni vašar. Tek kasnije, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, počelo je održvanje kosačke manifestacije kako bi se sačuvali narodni običaji vezani za obavljanje ovog važnog posla od kojeg je zavisila egzistencija porodica koje su živele od stočarstva.
– U međuvremenu takmičenje kosača za Zlatnu kosu preraslo je u međunarodno i do sada smo na livadama Rajca ugostili najbolje kosače iz Norveške, Velike Britanije, Rusije, Holandije, Rumunije, Mađarske, Slovenije, Republike Srpske, Crne Gore, a ove godine po prvi put smo ugostili i jednog takmičara iz Kanade. Sve su to bili vrsni kosači, ali daleko od kosača sa naših prostora, posebno onih iz okoline Pljevalja ili Bosanskog Petrovca, koji su uvek favorti za osvajanje Zlatne kose – ističe za “Vesti” Vladimir Ivanović.
Zvanično takmičenje kosača na Rajcu, po tradiciji, započinje udaranjem kosačkog čekića o kosu i to za svaku godinu održavanja manifestacije po jedan udarac. Sledi defile učesnika Kosidbe u revijalnom, ekipnom i pojedinačnom nadmetanju kojim se stiže do čuvenih rajačkih livada. Revijalni deo je, zapravo, verni prikaz običaja nekadašnje kosačke mobe sa kozbašom na čelu, kosačima, vodonošama, rakijonošama, muzikom i kosačkim pesmama, a taj važan deo manifestacije se završava kosačkim ručkom postavljenim na tek palim otkosima trave sa tradicionalnim jelima kojima su i pre jednog veka jeli kosači.
Kanađanin snima film
Poslednje mesto na takmičenju majstora kose zauzeo je Kanađanin Aleksandar Sebastijan Skulerstejdž, ali za njega je i to bio veliki uspeh.
– Moj otac je poreklom Srbin, a na Rajac sam došao radi snimanja dokumentarnog filma. Majstori kose su me na ubrzanom kursu upoznali kako se kosi i tako sam se našao među takmičarima, a tek onda sam shvatio da je za ovaj posao potrebno veliko iskustvo i velika snaga. Za mene je ovo neobično iskustvo i nadam se da ću uspeti da dokumentarnim filmom svetu dočaram lepotu i običaje Srbije – naglasio je za “Vesti” novopečeni kosač sa Rajca Aleksandar Sebastijan Skulerstejdž.
Čuvamo običaje
Kosidbu na Rajcu svečano je otvorila Tatjana Matić, ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija, ističući značaj ovog i sličnih događaja koji se organizuju u Srbiji.
– Na ovaj način čuvaju se stari srpski običaji i tradicija što je veoma važno, a sa druge stane ovakve manifestacije okupljaju i veliki broj posetilaca što ima turistički značaj. Turističkom potencijalu Kosidbe na Rajcu doprinosi i njen međunarodni karakter, što je još jedan dokaz koliko srpsku tradiciju poštuju i građani ostalih zemalja – naglasila je Tatjana Matić.
