PAUL? DA LI STE VIDELI APRIL U PARIZU? MNOGO STE PROPUSTILI AKO NISTE. OSTAVITE SVE POSLOVE, SEDITE NA PRVI AVION AIR FRANCE I DOĐITE OVAMO! IT’S WONDERFUL!
Žvaćući okamenjene čvarke kupljene u mlekari "Divčibare", nešto severnije prema Kalemegdanu, zastajali smo često pred izlogom AIR FRANCE-a, osećajući da puno propuštamo u životu što nismo videli april u Parizu. IT’S WONDERFUL!
Kroz izlog se video još i prvi crveni tapison u Beogradu, i još se videla jedna divna proseda gospođa u najboljim godinama. Tapison je bio francuski i po njemu se meko kotrljalo slovo r. Gospođa je bila naša.
Stojeći tako pred tim izlogom, osećali ste u to vreme, pre šezdesete, da vam se pruža izuzetna prilika da malčice krišom zavirite u svet. Naravno, pod uslovom da gledate samo u izlog i ne okrećete glavu levo-desno jer se pored AIR FRANCE-a nalazio jedan dućan, pa su se crveni tapison, ikebana, ona divna slika i ona divna gospođa graničili sa izbledelim potkošuljama, posivelim čarapama, sa desetak kariranih košulja i, da prostite, sa dva para dugih zimskih gaća koje su bile pričvršćene rajsnedlama na požuteli pakpapir.
U francuskom izlogu – tada najotmenijem na čitavoj Knez Mihailovoj – nalazila se jedna čudna knjiga. Stranice te knjige bile su napravljene od aluminijumskih ploča: svaka stranica – fotografija neke slavne ličnosti koja je putovala AIR FRANCE-om. Stranice su se okretale baš kao da ih pokreće ruka nekog nevidljivog čitaoca.
Prolazeći svakog dana tuda, pažljivo sam pratio ko sve leti preko neba i ko ga sve ispraća: francuski balet na turneji po Sjedinjenim Državama, slavni pisci sa jednom nogom u grobu i starlete sa obe noge u nečijem krevetu s one strane mora, blazirani svetski putnici i putnice odevene u kostime "koko šanel" i barberi mantile, svi nasmešeni i svi mašu prema Knez Mihailovoj – pravi mahači i mahalije na putovanjima što izazivaju zavist, u društvu koje izaziva ljubomoru… I sve se to dešavalo preko puta poslastičarnice "Medžed", u čijem su se izlogu valjuškale u saftu azijske baklave i urmašice, kadaif, susam i tulumbe, a oko njih letele muve, oblećući tahan i ćeten-halve i razlivenu bozu, dok su ih ulepljenim dlanovima ubijali Medžedovi momci – Medžedovići, oznojeni i užurbani u zveketu kovanog novca.
PAUL, DA LI STE VIDELI APRIL U PARIZU? IT’S WONDERFUL!
Izlog AIR FRANCE-a graničio se sa severa sa jednom duvandžinicom (u kojoj se moglo kupiti kremen-kamena) i sa prodavačem srećaka Državne klasne lutrije. Još dalje, nalazila su se dva komisiona sa švercovanom robom, dve piljarnice, pivnica "Grand" i izlozi sa nameštajem od orahovog furnira ispred kojih su lenčarili noseći.
Prolazile su godine, a ja sam svakog dana stajao pred razlistanom knjigom svetskih putovanja, ne primećujući da se Knez Mihailova menja, da legalno nestaje, da prostite, zimskih gaća, i da se pojavljuju, najpre razmažena "Fontana", sa sjajem skupocenih kristalnih boca ispunjenih mirisima, onda jedna radnja sa dubljim i mekšim tapisonom nego što je onaj kardinalskocrveni u izlogu AIR FRANCE-a; "Juvela", sa svojom riznicom zlata i dragim kamenjem: dućani sa vitkim, doteranim prodavačicama i sa mnogo svetla – praznici kupovine, butici i njihove nežne linije za proleće i jesen, krzno i koža, staklo i kristalni lusteri, antikvarnice, fotelje na točkićima i kožne torbe koje koštaju pravo malao bogatstvo – Knez Mihailova se neprimetno menjala, baš kao što se menjala i boja onog prvog tapisona u AIR FRANCE-u, tako pažljivo čišćenom svake večeri usisivačem za prašinu. Tapison je bledeo malo pomalo, dobijao masne mrlje, fotografije putnika više nisu privlačile toliko radoznalaca, pa su se često okretale ni za koga, onako u vetar, sve dok ja ne stanem pred njih sa svojom davnašnjom glađu za gradovima i morima koje nikada nisam video.
Francuzi su se jedno vreme hrabro borili za prestiž. Najpre su ubacili jedan model "karavele", onda još jedan, povećali su broj ikebana i broj fotografija, najzad ispucaše i poslednji adut: promeniše onu prosedu gospođu i zameniše je mladom gospođom, takođe našom. Dok su drugi za Novu godinu stavljali po jednu jelku u izlog, oni su kitili dve, i to plastične! Ali ništa nije vredelo, bitka je bila izgubljena. Stvari su krenule nagore one godine kada se pokojni general De Gol povukao u Kolombje. Tada se pojavi i prva neuništiva mrlja na tapisonu, a prva prašina pade na rep do tada uvek pažljivo brisane "karavele". Izlog AIR FRANCE-a postade izlog prosečnog dućana na Knez Mihailovoj ulici, po kojoj su dekorateri izvodili čuda od cvetnih aranžmana i trgovačke fantazije. Ali još uvek sam zastajao pred AIR FRANCE-om pomalo umoran i zapušten, baš kao i taj izlog iz moje mladosti.
I danas, ponekad zastanem pred AIR FRANCE-om ali to više nije agencija, to je sada Francuski kulturni centar sa mnoštvom fotografija koje više nikoga ne privlače.
