U Izveštaju o ostvarivanju prava deteta (na zdravlje, obrazovanje, bezbednost, nediskriminaciju, participaciju) iz ugla dece i mladih nalaze se zanimljivi rezultati po pitanju vršnjačkog nasilja.
Pri odlučivanju kome bi prijavili fizičko, psihičko ili seksualno vršnjačko nasilje, većina dece i mladih ima najviše poverenja u roditelje (73,5 odsto), znatno manje u policiju, razredne starešine, drugove i školskog psihologa (oko 30 odsto), a postoji i izvestan broj njih (oko pet odsto) koji nikome ne bi prijavili vršnjačko nasilje. S godinama se smanjuje spremnost na poveravanje roditeljima, a raste poverenje prema vršnjacima.
Na pitanje koji su njihovi predlozi za smanjenje vršnjačkog nasilja, ubedljivo najveći broj dece i mladih predložilo je uvođenje strožih kazni, ali i školskih policajaca i kamera. Nešto manji broj dece predlaže da se uvede više radionica na ovu temu, kao i da roditelji obrate malo više pažnje na decu i “nauče ih kako da se ponašaju”. Izvestan broj dece rešenje vidi u većem angažovanju profesora, psihologa i pedagoga i njihovom razgovoru sa decom koja se ponašaju nasilno, a neki u većem broju predavanja za učenike, ali i za roditelje.
Ima i onih koji su za radikalne mere, kao što su izbacivanje iz škole ili fizičko kažnjavanje. Zanimljivo je da neki smatraju da bi trebalo da se vrate uniforme u škole kako bi se izbeglo omalovažavanje.
