Nešto više od pola miliona dece u Srbiji izloženo je, kako stručnjaci kažu, nasilnim metodama disciplinovanja kod kuće. Deca će teško priznati da imaju problem a kamoli da trpe nasilje bilo koje vrste. Kad se ipak odvaže na tako nešto, kako reagovati a ne pogrešiti?
– Važno je da ne ignorišemo dete već da ga pažljivo slušamo i zaista čujemo šta nam govori, kažemo mu da ozbiljno shvatamo situaciju u kojoj se nalazi i podstaknemo ga da ispriča sve šta se desilo. Tada je veoma bitno kontrolisati svoje emocije, rečnik i ton odnosno ne “besniti”, vikati ili pretiti bilo kome niti podsticati dete da na nasilje uzvrati nasiljem – objašnjava za “Vesti” psiholog Biljana Lajović.
Sledeći korak je reći detetu da vam je važno to vam govori o tome, da želite da razumete kako se oseća i šta se dogodilo te da ćete se zajedno dogovoriti šta je najbolje da se uradi.
– Da biste znali tačno šta možete da učinite, upoznajte se s procedurama postupanja u vašoj zajednici. Ako je potrebno konsultujte se zaposlenima u vrtiću ili školi – savetuje naša sagovornica. Ukazuje i da detetu uvek treba reći “verujemo da te ta situacija brine, sekira/rastužuje (zavisno od problema)” i pokazati razumevanje za njegova osećanja. Ne treba minimizirati problem rečenicama: “Nije to ništa”, “Ti si veliki/velika, možeš sam/sama da rešiš” niti obećavati nemoguće: “Sve će se to srediti”, “Biće sve u redu”.
Dodatni problemi
Upozoravajuće je da neprepoznavanja detetovih potreba može dovesti do problema u njegovom mentalnom zdravlju.
– Detetu treba podrška, razumevanje, toplina, uvažavanje, jasno nenasilno postavljanje granica. Ukoliko toga nema, dete može biti nesigurno, nekad anksiozno, da ima teškoće u komunikaciji sa drugom decom i odraslima, da se povlači i zatvara, ponaša agresivno, nema uspeh u školi koji odgovara njegovim potencijalima. Nekad imaju psihosomatske reakcije (glavobolja, bolovi u stomaku), beže iz škole, a može doći i do ozbiljnijih teškoća u mentalnom zdravlju koje zahtevaju stručnu pomoć – navodi Biljana.
