Zabrana ulaska, uvreda za Srbe!

Ljaga na pravni sistem Kanade: Srđa Trifković

 

Dr Trifković je u sporu sa kanadskom vladom koji traje više od tri i po godine. Da podsetimo, iako je na univerzitetu u Vankuveru 24. februara 2011. trebalo da govori o temi "Nesigurni prospekti za nestabilan region", kanadski Bosanski (muslimanski) institut za istraživanje ratnih zločina tražio je od predsednika univerziteta da se predavanje zabrani, a to isto su zahtevali i od kanadske vlade i parlamenta, zato što je Trifković negator "genocida u Srebrenici".

Na dan predavanja, dr Trifković je zaustavljen na vankuverskom aerodromu i vraćen u SAD čiji je državljanin, sa zabranom ulaska u Kanadu, a kao razlog je navedeno da je bio viši savetnik Radovana Karadžića, ratnog predsednika Republike Srpske.

Zabrana ulaska je suspendovana do donošenja prvostepene odluke 28. septembra 2012. godine, ali je ministar za javnu bezbednost uložio žalbu, pa je izvršen ponovni pretres sa koga još nema odluke. O ovom kafkijanskom procesu razgovarali smo sa dr Srđom Trifkovićem.

Najavljeno je vaše predavanje u Misisagi. Odluke od kanadskog nadležnog resora još nema. Kakav odgovor očekujete?
– Ništa u vezi sa ovim slučajem nije normalno – od načina na koji je ceo slučaj pokrenut, pa do činjenice da deset meseci posle okončanja pretresa odluke još nema. Na završnom pretresu u apelacionom postupku pre godinu dana, u moju su korist svedočili ambasador Džejms Biset, biški dugogodišnji dopisnik "Njujork tajmsa" Dejvid Bajnder, profesor Ronald Hačet, a pismo podrške poslao je i general Luis Mekenzi. Dakle, ako prema meni kanadska država postupa tako kako postupa, čemu tek mogu da se nadaju ljudi koji nemaju takve veze i prijatelje, a budu nepravedno optuženi? Koji nemaju na koga da se oslone za pomoć oko pravnih troškova?

Više od tri godine traje ovaj slučaj. U čemu je stvar: da li je lobiranje Bosanskog (muslimanskog) kongresa Severne Amerike zaista tako jako, ili je u pitanju spora birokratija? Zašto se Kanada okomila da vas ne pusti na njeno tlo?
– U stvari, od donošenja prvostepene odluke – koja je bila u moju korist – ta zabrana je suspendovana, ali proces, eto, još traje – baš kao u romanu Franca Kafke. Dakle, aktivisti bosanskih muslimana u Kanadi pokrenuli su kampanju protiv mog predavanja na UBC u Vankuveru. Napadali su me kao "negatora genocida" jer ne prihvatam hašku verziju zbivanja u Srebrenici. Ja nikad nisam poricao da se dogodio zločin, ali sam termin "genocid" odlučno i argumentovano odbijao. Univerzitetske vlasti su, međutim, odlučile da se predavanje ipak održi. Moji oponenti su potom pokrenuli političke veze da bi se upotrebila neka druga, brutalno staljinistička sredstva ućutkavanja. Takvu zagriženost mogu da smatram samo za kompliment, jer kako reče Džozef Konrad, o čoveku treba suditi po liku i delu njegovih neprijatelja. Iz prepiske među kanadskim državnim organima više je nego jasno da je ovo bio politički motivisan lov na veštice – na jednog vešca, da budem precizan – gde je odluka unapred bila doneta, a potom je usledila grozničava potraga za nekakvom kvazipravnom podlogom kojom bi se ona potkrepila. Sve u svemu, jedna velika sramota i ljaga na kanadskom pravnom sistemu.

Možete li objasniti širi kontekst ove odluke i čitavog procesa?
U ovom slučaju nisam bitan samo ja, jer se ne radi samo o meni lično. Reč je o legalizaciji demonizovanja Republike Srpske i o teškoj kolektivnoj uvredi srpskoj zajednici svuda, a u Kanadi posebno. Radi se i o teškom udarcu slobodi govora i javnom diskursu u jednoj navodno demokratskoj zemlji. Postavlja se pitanje ko donosi odluke o tome ko sme, a ko ne sme da govori – i šta sme, a šta ne sme da kaže – u ovoj zemlji? Ko diktira te kriterijume? U slučaju Trifković nedvosmisleno je da je islamski lobi presudno uticao na odluke imigracionih vlasti Kanade. Državni organi su dozvolili jednoj etničkoj grupi, čiji prvaci slede mrziteljsku i ekstremističku agendu, da im diktira ko je podoban, a ko nije – zaključio je Trifković.