Pre 140 godina, 1881, SAD su zvanično priznale Kneževinu Srbiju. Već sledeće godine u Beogradu je objavljen sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa Srbije i SAD. Najsjajniji period tog prijateljstva – Prvi svetski rat, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je ovekovečilo u luksuznoj monografiji “Diplomatski dnevnik: Kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući” koja se od 2018. godine nalazi u Predsedničkoj biblioteci SAD. Poseban deo knjige posvećen je istaknutim Amerikancima koji su dali ogroman doprinos u prikupljanju humanitarne i vojne pomoći, ali i spasavanju života ranjenih. Monografija iz koje objavljujemo delove, može da se poruči preko sajta izdavačke kuće Knjiga komerc: www.knjigakomerc.rs ili na imejl: prodaja@knjigakomerc.rs.
Krajem septembra i tokom prve polovine oktobra 1915. godine, po okončanju medicinske ekspedicije u suzbijanju tifusa u Srbiji, u SAD se vratilo deset članova ekspedicije. Svi drugi su nastavili sa humanitarnim radom u Srbiji i Bosni pod okriljem Crvenog krsta. Među njima je bio i Daglas Dold, pisac knjige “Avantura na Balkanu 1915”.
Balkanska avantura
Ljiljana Dožić, viši arhivist u Arhivu Vojvodine je u naučnom radu “Balkanska avantura Daglasa Dolta” oživela sećanje na ovog hrabrog Amerikanca.
“Daglas Meriveder Dold rođen je 7. februara 1888. godine u Njujorku, u porodici uglednog psihijatra Vilijama Eliota Dolda. Prateći porodičnu tradiciju, 1915. godine diplomirao je medicinu na Kolumbija univerzitetu. Odmah po diplomiranju, kao član Kolumbija ekspedicije za pomoć, stiže na ratom zahvaćeni Balkan. Tokom boravka u Bosni i obavljanja lekarskog posla u jednoj poljskoj bolnici gotovo je u potpunosti izgubio vid i bio je upućen u Niš na lečenje. Tu ga je zatekla Bugarska objava rata Srbiji. Po povlačenju srpske vojske i većine stanovništva iz Niša, zajedno sa još petoricom svojih američkih prijatelja, ostao je u gradu i bio je svedok ulaska bugarske i nemačke vojske u ratnu prestonicu Srbije. Nedugo zatim napušta Srbiju i vraća se u SAD. Na žalost, oštećenja vida su postajala sve veća i postepeno je postao slep”, navodi Ljiljana Dožić.
Ipak, Dold nije prestao da voli Srbiju, a o tome svedoči i rukopis njegove knjige “Avantura na Balkanu, 1915” čiji se original, pisan pisaćom mašinom, čuva u Biblioteci Kolumbija univerziteta, odeljenju za retke knjige i rukopise, u okviru Dokumenata Mihajla Idvorskog Pupina.
Dold je ispisao ono što je video tokom svog boravka u Srbiji i Bosni u onim, najtežim godinama Velikog rata, a posebno sve ono što se dogodilo uoči i tokom bugarske okupacije Niša.
Predaja Niša
“Rukopis ‘Avantura na Balkanu’ počinje opisom događaja koji su se zbili 6. novembra 1915. godine, dana kada su u Niš ušle bugarske trupe. Većina stanovništva koje je ostalo u Nišu bile su žene, nešto starijih i mnoštvo dece. Svi su bili u velikom strahu i smatrali su da će biti ubijeni čim Bugari uđu u gard. Međutim, te noći između 5. i 6. novembra, Niš je stradao od Dvadesetog puka srpske vojske, puka koji je bio sastavljen od zatvorenika koji su bili pušteni iz zatvora i regrutovani u vojsku. Dan pre toga, u Beloj Palanci, u ovom puku je izbila pobuna i grad je opljačkan i zapaljen od strane pobunjeničke vojske. Pod dejstvom alkohola pobunjenici su se uputili u Niš. Provaljivali su u kuće i prodavnice, pljačkali su i uništavali sve što bi se našlo ispred njih. Lokali u glavnoj ulici su bili potuno uništeni, a roba koju nisu odneli ležala je razbacana i izgažena po blatnjavoj kaldrmi. Tokom dana, pobunjenici su se obrušili i na skladišta u kojima je čuvana humanitarna pomoć pričinivši znatnu materijalnu štetu”, navodi Ljiljana Dožić i dodaje da ništa manje potresan nije bilo ni Doldovo svedočenje o predaji grada Bugarima.
“Bojeći se za živote stanovnika grada, niški vladika Dositej Vasić je zatražio pomoć od bivših članova Kolumbija ekspedicije da zajedno sa njim dočekaju bugarske snage, nadajući se da će američka neutralnost i uticaj u Bugarskoj spasiti stanovnike od stradanja. Tako je američka delegacija, u sastavu Daglas Dold, Litl i Nikolas Neoković, krenula zajedno sa vladikom Dositejem u susret bugarskoj vojsci. Povorka je bila sačinjena od malog dečaka obučenog u crkvenu odoru koji je išao na čelu i nosio belu zastavu na štapu. Vladiku sa gradonačelnikom s jedne, i sa mnom, s druge strane, nosili su neki ljudi iz grada u velikim stolicama; odmah iza nas su išli Nik, kako bi mi prevodio, dok je Litl išao sa strane Š…Ć. Iza je tekla povorka građana koja je nastavila sa kuknjavom, vrlo sličnoj onoj koja se mogla čuti u pogrebnim povorkama. Sveštenici u svojim najsvečanijim odorama su okružili Vladiku…”
Videvši ovakvu scenu, Bugari su grad osvojili bez nasilja.
Bugarska okupacija
Usled zime i nestašice hrane i ogreva, u Nišu je, pod okupacijom Bugara srpski papirni novac proglašen bezvrednim, a Daglas Dold je činio sve da pomogne napaćenom narodu.
“U Nišu je zaveden policijski čas, stanovništvo se moralo prijaviti bugarskim vlastima radi popisa, naređena je predaja svog oružja i municije. Mnogi stanovnici Niša, zabarikadirani u svojim kućama, nisu čuli za ova naređenja te nisu ni postupili po njima. Bugarski vojnici su pretraživali kuće u potrazi za oružjem i municijom koja nije predata, te su mnogi stanovnici Niša bili uhapšeni. Dold i ostali članovi ekspedicije su pokušali da posreduju između preplašenog stanovništva i bugarskih vlasti i pomognu nesrećnim ljudima. Takođe, smatrali su i da je došao trenutak da se zalihe hrane iz humanitarne pomoći kojom su oni upravljali podele gladnom stanovništvu Niša. Ove planove je osujetio ulazak nemačke vojske u grad. Tog popodneva, oko jedan sat, vojska je saopštila da je preko 80.000 vojnika promarširalo ulicama Niša…”
Krst milosrđa
Daglas Dold se, gotovo slep, vratio u Ameriku decembra 1915. godine, ali ga to nije sprečilo da uređuje dva časopisa, ali i da publikuje niz naučnofantastičnih priča. Dold je umro 6. maja 1931. godine. Za sanitetske zasluge u Prvom svetskom ratu posthumno je 1935. godine odlikovan Krstom milosrđa od strane jugoslovenske države.
