Pre 140 godina, 1881, SAD su zvanično priznale Kneževinu Srbiju. Već sledeće godine u Beogradu je objavljen sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa Srbije i SAD. Najsjajniji period tog prijateljstva – Prvi svetski rat, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je ovekovečilo u luksuznoj monografiji “Diplomatski dnevnik: Kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući” koja se od 2018. godine nalazi u Predsedničkoj biblioteci SAD. Poseban deo knjige posvećen je istaknutim Amerikancima koji su dali ogroman doprinos u prikupljanju humanitarne i vojne pomoći, ali i spasavanju života ranjenih. Monografija iz koje objavljujemo delove, može da se poruči preko sajta izdavačke kuće Knjiga komerc: www.knjigakomerc.rs ili na imejl: prodaja@knjigakomerc.rs.
Među brojnim ličnostima koje su obeležile srpsko-američke savezničke veze u Velikom ratu, a koje su i SAD i Srbija nepravedno zapostavile nalazi se i Mejbl Danlop Grujić. Ova Amerikanka rodom iz Zapadne Virdžinije udata za srpskog diplomatu Slavka Grujića, bila je velika srpska dobrotvorka, ali i dobrovoljna medicinska sestra pri Crvenom krstu tokom Prvog svetskog rata.
Oduševljena istorijom
Ljubav prema Srbiji počinje 1901. godine kada u Atini, na studijama arheologije upoznaje tada mladog i perspektivnog srpskog diplomatu Slavka Grujića.
Nedugo potom, u Carigradu upoznaje i suprugu drugog srpskog diplomate, Čedomilja Mijatovića, Elodiju.
Ova Engleskinja joj je predočila srpsku istoriju, a posebno nadahnute narodne pesme pretkosovskog i kosovskog ciklusa koje su na mladu Mejbl Danlop ostavile toliko snažan utisak da već sledeće godine odlazi u Srbiju kako bi se udala.
Ana Stelja, književnica koja se posebno ističe istraživanjem zaboravljenih ličnosti iz srpske istorije, u autorskom tekstu “Najveća dobrotvorka srpskog naroda” iz avgusta 2017. godine, navodi da među prvim humanitarnim akcijama koje je Mejbl Grujić sprovela bilo prikupljanje sredstava za podizanje Doma učenica srednjih škola u Krunskoj ulici u Beogradu 1912. godine.
“Zanimljivo je da je tim povodom organizovana lutrija, a da je sama Mejbl na brodu kojim je putovala za Ameriku uspela da bogatašu i filantropu Džonu Frontigamu proda lozove za 40.000 dinara. I ne samo da je uspela u tome da prikupi potreban novac, već je uspela da pobudi interesovanje ovog imućnog čoveka koji će kasnije takođe biti jedan od najvećih srpskih dobrotvora, posebno zato što će ga za srpski narod vezati ženidba sa ćerkom Sime Lozanića, Jelenom Lozanić. Upravo će sa Jelenom Lozanić, Delfom Ivanić i Mirkom Grujić, Mejbl uložiti mnogo truda da pomogne srpskom narodu, naročito u ratnim okolnostima. Tako se Mejbl svojom požrtvovanošću istakla za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Njena agitacija za Srbiju i napor da se pomogne srpskom rodu, zaista su za svako divljenje”, navodi Ana Stelja i iznosi još jedan neverovatan podatak.
Skromna i neustrašiva
Ova Amerikanka je od 1912. do 1918. čak 34 puta prelazila Atlantski okean ne mareći za opasnost plovidbe brodom u vreme rata.
“Mejbl je koristila svoj ugled u Engleskoj i Americi kako bi sakupila što više novca koji je bio namenjen srpskom narodu, otvaranju škola, bolnica, biblioteka. Novac koji bi sakupljala, Mejbl je davala srpskom Crvenom krstu, Kolu srpskih sestara i Beogradskom ženskom društvu”, navodi Stelja.
Na početku rata, 1914. osnovala je bolnicu Svetog Jovana gde je okupila malu grupu dobrovoljnih bolničarki.
“Koliko je Mejbl bila skromna i zaista posvećena višem cilju govori u prilog i podatak da je 1914. godine okupivši dobrovoljne bolničarke među kojima je bila i Flora Sands, putovala od Marseja do Soluna trećom klasom, i to kako bi uštedela novac i što veća novčana sredstva donela u Srbiju. Mejbl Grujić se takođe istakla i kod organizovanja rada Američke misije u Srbiji”, navodi ova književnica.
Da bi, na početku Prvog svetskog rata što više animirala javnost, ali i Srbe u Americi, 1915. godine je dovela tada jeromonaha Nikolaja Velimirovića koji je širom Amerike održao 120 vatrenih beseda u isto toliko gradova.
Sakupljen je ne samo novac, već i na hiljade dobrovoljaca koji su organizovano krenuli ka Evropi da bi pomogli braći u nevolji.
Nakon smrti supruga Slavka 1937. godine, Mejbl Grujić je ostala da živi u Srbiji. Kada je počeo Drugi svetski rat, otputovala je iz Srbije i nastanila se u Njujorku.
Posle Drugog svetskog rata, osnovala je fondaciju za školovanje dece, potomaka Jevrema Grujića. Preminula je od posledica leukemije 13. avgusta 1956. godine u Džordžtaun Univerzitetskoj bolnici.
Sarađivala sa Pupinom
Mejbl Grujić je osnovala Odbor gospođa u cilju prikupljanja sredstava za Devojačku školu, a sa Mihajlom Pupinom 1915. je u Njujorku formirala Srpski poljoprivredni komitet za pomoć.
Za vreme diplomatskog službovanja Slavka Grujića u Londonu je 1917. pokrenula je Srpski potporni fond i od prikupljenih sredstava kupljen je sanitetski materijal za bolnice po Srbiji. Takođe, ovaj fond je preko Kola srpskih sestara, novčano pomagao i ratnu siročad.
Izgradnja biblioteke
Jedna od najznačajniji akcija Mejbl Grujić i njenog supruga Slavka bilo je podizanje Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” – jedne od najvećih i najznačajnijih biblioteka u Srbiji i jedne od najvećih naučnih biblioteka na Balkanu.
U tom poduhvatu, najvažniju ulogu je odigrala upravo Mejbl koja je lično poznavala Nikolasa Batlera, prvog saradnika Endrjua Karnegija, koji je posle njegove smrti 1919. godine počeo da vodi Karnegijevu fondaciju.
Kamen temeljac za beogradsku biblioteku položen je 23. juna 1921. godine uz prisustvo mnogobrojnih srpskih i američkih zvaničnika, a svečano je otvorena 24. maja 1926.
Za izgradnju biblioteke, Karnegijeva fondacija je dala 100.000 dolara, a u biblioteci je bilo prostora za skladišetnje 200.000 knjiga.
