U monografiji “Diplomatski dnevnik: Kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući” nalaze se brojna imena ličnosti koje su obeležile srpsko-američke savezničke veze u Velikom ratu. Među njima je i Robert Lensing (1864 – 1928), državni sekretar SAD za vreme predsednika Vudroa Vilsona. Lensing je bio iskren prijatelj Srba, a ostaće upamćen po nesvakidašnjim rečima kojima je opisao srpsku vojsku u Velikom ratu.
Naime, nakon veličanstvene pobede srpske vojske u Kolubarskoj bici nad višestruko brojnijoj i opremljenijoj austro-ugarskoj soldateski, Lensing je izjavio, sada već legendarne rečenice: “Kada se bude pisala istorija ovoga rata, najslavniji deo te istorije nosiće naziv: Srbija. Srpska vojska učinila je čudo od junaštva, a srpski narod pretrpeo nečuvene muke. Takvo požrtvovanje i istrajnost ne mogu proći nezapaženo – oni se moraju priznati i nagraditi.”
Otuda ne treba da čudi da je upravo Lensing 27. jula 1918. uputio poziv američkom narodu svih vera, koji je objavljen u “Njujork tajmsu”, da se okupe u svojim crkvama u nedelju, 28. jula, kako bi izrazili svoje saosećanje s narodom Srbije.
Ugledna porodica
Na zvaničnoj stranici Bele kuće, u odeljku u kome se nalaze biografije svih dosadašnjih državnih sekretara, navodi se da je Lensing bio na toj funkciji od 24. juna 1915. do 13. februara 1920. godine.
“Lensingenovo iskustvo u međunarodnom pravu pružilo mu je odlično iskustvo u međunarodnim odnosima što je uticalo na njegov mandat u Stejt departmentu. Njegova najvažnija dostignuća uključuju nadzor nad spoljnom politikom SAD tokom Prvog svetskog rata i pregovore o velikom sporazumu između Sjedinjenih Država i Japana”, stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji.
Lensing pripada visokom staležu porodice koja je generacijama bila u politici i to se od njega od početka i očekivalo.
Rođen je u Votertaunu, u Njujorku 17. oktobra 1864. Diplomirao je na Amerest koledžu 1886 i posle tri godine je počeo da se bavi advokaturom. Već sledeće godine je oženio Eleonoru Forest, kćerku državnog sekretara Džona Votsona Fostera.
Međutim, nije samo po ženinoj liniji imao veze sa Belom kućom. Njegov ujak je bio takođe državni sekretar, Džon Foster Dals, kao i tadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije Alen Velš Dales.
Lensing je do 1907. radio za advokatsku firmu Lansing i Lansing u Votertaunu i tokom tog perioda se usavršio za međunarodno pravo, pa je arbitrirao u mnogim međunarodnim sporovima u ime vlade SAD.
Između ostalog, bio je saradnik vlade Sjedinjenih Država u arbitraži za Beringovo more 1892. i 1893, zatim savetnik Komisije za potraživanja Beringovog mora 1896. i 1897, a onda i advokat vlade pred Aljaskim graničnim sudom 1903, branilac za severnoatlantsko ribarstvo u arbitraži u Hagu 1909. i 1910, i agent Sjedinjenih Država u američkoj i britanskoj arbitraži potraživanja iz 1912.
Podržavao Vilsona
Takođe je imao ključnu ulogu u osnivanju Američkog društva za međunarodno pravo 1906, i osnivanju “Američkog časopisa za međunarodno pravo” 1907.
U državnom odeljenju najpre 1914. postaje savetnik, da bi zatim služio kao privremeni državni sekretar u administraciji Vudroa Vilsona od 9. juna 1915. godine, do imenovanja za državnog sekretara 24. juna 1915. godine.
Naime, tada je na tom mestu zamenio Vilijama Dženings Brajana koji je podneo ostavku nakon što je Vilson zaoštrio retoriku prema Nemačkoj koja je 7. maja 1915. potopila američki brod RMS “Luzitaniju”.
I dok se Brajan nije slagao s tonom protesnih pisama, Lensing je bezrezervno podržao američkog predsednika.
“Dok je bio sekretar, bio je suočen sa značajnim spoljnopolitičkim izazovima vezanim za položaj SAD u Prvom svetskom ratu. U početku je Lensing zagovarao neutralnost u evropskom sukobu i snažno je protestovao protiv britanskih blokada i krijumčarenja, istovremeno zagovarajući principe slobode mora i prava neutralnih nacija. Na kraju je favorizovao američko učešće u ratu i pratio predsednika Vudroa Vilsona u Evropu kao jedan od vodećih američkih pregovarača na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine”, stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji na internet prezentaciji Bele kuće.
Kao državni sekretar SAD Lensing je 1916. potpisao Ugovor o kupovini danske Zapadne Indije i godinu dana kasnije Lensing- Iši sporazum sa Japanom – zalog između Sjedinjenih Država i Japana da će podržavati politiku otvorenih vrata u Kini.
Podneo ostavku
Zbog neslaganja oko formiranja Lige nacija, preteče današnjih UN, ali i nemogućnosti Vudroa Vilsona da nakon moždanog udara izvršava svoje predsedničke dužnosti, Lensing je 13. februara 1920. podneo ostavku na mesto državnog sekretara.
Nakon što je napustio Stejt department, nastavio je da radi na polju međunarodnog prava na području Vašingtona, sve do svoje smrti 30. oktobra 1928.
Osnovao DSB
Manje je poznato da je upravo zaslugom Roberta Lensinga u Americi uspostavljena diplomatska služba bezbednosti.
Naime, on je još pre zvaničnog početka Prvog svetskog rata angažovao više specijalnih agenata Stejt departmenta da prate aktivnosti diplota Centralnih sila, a prevashodno Nemačke unutar SAD. Te aktivnosti su zatim nastavili i tokom rata, da bi uskoro ovi agenti činili okosnicu u novoosnovanoj Diplomatsko-bezbednosnoj službi.
