U naučnoj studiji iz 2019. godine “Žene u srpskim oslobodilačkim ratovima”, dr Milena Žigić je posebno osvetlila ulogu žena iz savezničkih država tokom Velikom rata.
U poglavlju u kome se detaljno objašnjava uloga žena iz SAD, dr Žigić piše ne samo o hrabrim bolničarkama, već i o nekim herojinama koje su obukle uniformu i rame uz rame sa srpskom vojskom, oružjem branili slobodu Srbije.
Među njima je bila i Rut Farnam, Amerikanka koja je stigla na Balkan kao medicinska sestra, a 1916. godine se priključila srpskoj vojsci kao dobrovoljac. Zbog iskazane požrtvovanosti i hrabrosti nosilac je Albanske spomenice, Krsta milosrđa i Ordena Svetog Save.
Dr Žigić podseća da je lekarska pomoć iz Amerike upućena još na početku Prvog balkanskog rata, 1912, a da je u martu sledeće godine doputovala još jedna grupa američkih lekara.
Na početku Prvog svetskog rata Sjedinjene Američke Države poslale su u Srbiju, preko Američkog Crvenog krsta, tri hirurga, 12 bolničarki, medicinske aparate i lekove.
– Dolazak školovanih bolničarki organizovan je zahvaljujući gđici Bordman, prisnoj prijateljici Mabel Grujić i njenoj dobroj saradnici Meri Gledvin, angažovanoj u Američkom Crvenom krstu. Američka misija je bila angažovana u Beogradu, u zgradi Vojne bolnice u toku 1914. i 1915. godine. Meri Gledvin je doputovala sa Crvenim krstom SAD i bila u ekipi na čelu sa doktorom Edvardom Rajanom, 12 bolničarki i dva lekara. Za vreme boravka u Srbiji Meri Gledvin je vodila dnevnik. Prvi utisci nakon dolaska bili su poražavajući: ‘[…] bolnica je izgledala kao napušteno ognjište. Oprema je bila odneta, nije bilo ni lekova, pa čak ni kuhinjskog posuđa i pribora. U zgradama bolnice nalazilo se oko 250 ranjenika, kojima zavoji nisu bili danima promenjeni. Bolničari su bili stariji seljaci, u seljačkim odelima, opancima i kožusima, koji nisu imali iskustva za ovu službu’. Postala je nadzornica u bolnici i za vreme okupacije ostala u Srbiji. Agnes Gardner je bila jedna od 12 bolničarki i ona je u svom dnevniku o radu u bolnici zapisala: ‘Radili smo dan i noć, neprekidno. Počinjali smo u šest ujutru i previjali smo ranjenike ceo dan. Oko devet uveče počeli bismo sa operacijama. Operisali smo celu noć. Nekoliko noći uopšte nismo spavali, a i kada bismo spavali, to nije bilo više od tri sata. Napunili smo odeljenje ranjenicima, holove, hodnike, iskoristili svako mesto gde može da se smesti ranjenik. Nekoliko dana imali smo u bolnici po oko tri hiljade ranjenika, a jednog dana imali smo ih devet hiljada’ – navodi dr Milena Žigić.
Rut Stenli Farnam doputavala je u Srbiju početkom 1915. godine i pridružila se Srpskom crvenom krstu. Radila je na suzbijanju epidemije tifusa, dobrovoljno je pomagala medicinskim misijama i radila na prikupljanju humanitarne pomoći. Posle bitke na Crnoj reci 11. oktobra 1916. postala je počasni vojnik i narednik Prvog konjičkog puka.
Dr Milena Žigić navodi da je Rut Farnam radila u Srbiji od 1912. godine u ulozi dobrovoljne bolničarke, negujući i lečeći ranjene srpske vojnike.
– Njena pomoć nije izostala ni u toku 1913. godine, kada je sa istom požrtvovanošću brinula o srpskim ranjenicima. Na početku Prvog svetskog rata, ponovo je boravila u Srbiji i u Vrnjcima i okolini delila pomoć siromašnim porodicama do okupacije. Kada je neprijatelj u oktobru 1915. godine zauzeo srpsku državu, otputovala je za Ameriku. U Americi, svojoj domovini, počela je da tamošnju javnost obaveštava kako pisanom rečju tako i govorom o teškom životu u Srbiji. Početkom 1917. godine putovala je u Kolorado Springs sa Jelenom Lozanić. U zapisima Jelene Lozanić ona je opisana kao vesela i divna osoba, puna energije i poleta. Od aprila 1917. godine Rut Farnam je držala govore u pozorištima, na ulicama i javnim zgradama, u kojima je pozivala mladiće da se prihvate vojničke dužnosti i jave u vojsku i mornaricu. Osim toga, držala je i govor sa profesorom Pupinom u korist dobrovoljnog regrutovanja Srba, kao i sa Jelenom Lozanić u Njujorku. Kada je u Njujorku formiran ‘Bazar’ za prikupljanje novčanih sredstava za saveznike, Rut je animirala prolaznike svojim izgledom, bila je u uniformi srpskog narednika sa tri ordena na grudima i korbačem u ruci, praćena pričom o Srbima, Srbiji i srpskom junaštvu – otkriva dr Žigić.
Knjiga o Srbima
Ova Amerikanka je sećanja na Srbiju pretočila je u knjigu o Srbima “Nacija u ratu – Šta je Amerikanka videla i uradila u napaćenoj Srbiji”.
Knjiga je štampana u 30.000 primeraka i u Americi se veoma brzo rasprodala. Svi odbori formirani za pomoć Srbima u Kanadi, prikupljene priloge su slali Odboru u Londonu.
“U izveštaju Načelnika štaba Vrhovne komande, vojvode Živojina Mišića, piše: „[…] jednom reči, za poslednjih sedam godina radila je za Srpstvo kao što može i najiskreniji i najbolji prijatelj. Za ovakav iskren, predan i uspešan rad pohvaljujem ovim narednika srpske vojske g-đu Farnam”, navodi dr Žigić.
Solunski front
U naučnoj studiji “Žene u srpskim oslobodilačkim ratovima”, dr Milena Žigić navodi da je na Solunskom frontu tokom okupacije delovao Američki Crveni krst.
“Nadzornica misije bila je Meri Gledvin. O njenom radu na Solunskom frontu u predlogu za odlikovanje piše: ‘Svojom istinskom službom i negom naših vojnika nas Srbe mnogo je zadužila’. Ostale članice Američkog Crvenog krsta radile su kao dobrovoljne bolničarke u Prvom zavojištu Drinske divizije na Solunskom frontu, u toku 1916. i 1917. godine: Vudon, Ketrin O Helen i Neli O Helen.Tim povodom sve tri su odlikovane Krstom milosrđa. Na Solunskom frontu radila je lekarka Rozali Morton, u ulozi hirurga. Bila je angažovana u Solunu, u bolnici prestolonaslednika Aleksandra tri meseca, u toku 1916. godine. Dobrovoljna bolničarka na ostrvu Vidu bila je Amerikanka Herijet Bojd Hoz. Organizovala je kuhinju, baraku i preuzela ulogu kuvarice, pripremajući neophodnu dijetalnu hranu za izbeglice na ostrvu”, podseća dr Žigić.
