Tako je prvi dan u nedelji ponedeljak i najsrećniji i zato se za dete koje se tada rodi kaže da će imati mnogo uspeha u životu. Ponedeljkom, međutim, ne valja uzimati i davati pozajmicu, jer se veruje da dug neće biti vraćen i da će pare propasti.
Utorak nije dobar i ne savetuje se da se ovog dana otpočinje bilo kakav posao. Nije preporučljivo ugovarati ženidbu ili udadbu. Tog dana se i vukovi više čuvaju nesreće nego ostalih dana. U narodu se kaže: "Od svega me sačuvala majka, sem od žice devetog utorka."
U dobre dane ubraja se sreda, kada se može otpočinjati posao, kretati na put, a deca rođena tog dana biće napredna i zdrava. U nekim krajevima sredu zamišljaju kao sveticu, pa se može čuti i izraz sveta sreda, kojoj se obično zavetuju bolesnici verujući da će ih izlečiti.
Za četvrtak se obično u narodu kaže: "Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji." Tim danom se obavljaju pripreme za svadbu, izlazi se u njivu na oranje. Prema narodnom verovanju petak je jedan od nesrećnih dana. Tada se na trpezu ne iznosi bilo šta od mleka, da vuci ne bi klali stoku i napadali čobane. Kosa od češljanja petkom brzo osedi.
Subota se najčešće posvećuje mrtvima kada se obilaze i uređuju grobovi i pale sveće. U istočnoj Srbiji se veruje da tog dana, u ponoć, svi mrtvi izlaze iz grobova i lelujajući u vazduhu izgovaraju svoje grehe. U ostalim krajevima se misli da tada svi demoni spavaju, odnosno miruju. Prema narodnom verovanju, Bog je dozvolio ženi da baš subotom može da bije muža.
U narodu se nedelja zamišlja kao duševna ili blaga svetica koju treba svetkovati tako što se oblači svečano odelo i odlazi u crkvu. U nekim krajevima se misli da je nedelja kći Svete Petke. Tada se ne radi ništa i odstupanje od toga strogo se kažnjava. Tako u narodnoj pesmi Kraljević Marko u svetu nedelju kreće u lov, a zmija ga zaskoči i krene da davi zato što skrnavi sveti dan.
