U narodnim verovanjima širom sveta crveno je boja krvi, vatre, života i sunca koje je u drevnim religijama imalo ulogu vrhovnog boga. Zato je svako tek rođeno dete pod nekim obredom prinošeno u okrilje sunca i tako uvođeno u život.
Tom prilikom, porodica je prinosila žrtvu i to krvnu, obično pevca, jagnje ili kozu, a dete je obeležavano kapljicom krvi na čelu. Iz tih davnih obreda do danas, ostao je običaj da se vezuje detetu crveni končić, umesto nekadašnje kapljice krvi, kao jasan znak svim nečistim silama i zlim očima da je dete pod božanskom zaštitom. Kod hrišćana dete tu božansku zaštitu i blagoslov dobija na krštenju.
Iz drevnih vremena zaostalo je i verovanje naših predaka da postoji stroga podela na levu i desnu stranu, po kojoj je leva strana loša a desna dobra. Ovo verovanje je u hrišćanstvu tumačeno kao da na levom ramenu svakog čoveka čuči đavo i nagoni ga na zlo, dok je na desnom anđeo čuvar koji ga spasava od svakog zla a nagoni da čini dobra dela. Verovanje je preneseno i na obred venčanja i objašnjava zašto se burme, koje razmenjuju mlada i mladoženja, u pravoslavlju stavljaju na domali prst desne, "dobre" ruke. Tako se zavetuju svojim anđelima čuvarima da im obezbede dug brak i svaku sreću.
Od najstarijih vremena su se takođe upražnjavale magijske radnje kojima je bio cilj da mladoženji, odnosno nevesti obezbede nadmoć u braku. Tako je nastao i jedan od najpopularnijih svadbenih običaja, a to je zgaziti, prilikom venčanja, mladoženju, odnosno nevestu na nogu. Veruje se i danas da ko prvi iskoristi priliku, držaće onog drugog "pod papučom" do kraja bračnog života. Odatle izraz za muža papučara ili papučića.
Muškarci zakopčavaju dugmad sleva udesno, a žene obratno, ali ovaj običaj nema nikakve veze sa dobrom ili lošom stranom, nego sa svakodnevnim životom u stara vremena. Muškarci su tako mogli da u svakom trenutku zavuku junačku desnicu u preklop na kaputu i odande izvuku oružje kojim će se odbraniti od iznenadnog napada. Ženski običaj zakopčavanja je nastao tako što su žene nekada dužu, desnu stranu svojih ogrtača prebacivale nalevo, jer su svoju novorođenčad češće držale na levoj dojci nego na desnoj, kako bi ih mogle dužom stranom ogrtača pokriti dok sisaju ili spavaju.
