Austrougari su sredinom avgusta 1914. preko Iverka silovito napredovali prema Gornjoj Badanji, a stanovništvo je uglavnom pobeglo. Ostali su poneki starac i žena i oni koji su naivno pomislili da se mogu sakriti. Tada 17-godišnji Čedomir Milošević poveo je nešto mlađu sestru Cvetu u šumu, ali uočili su ih i zarobili.
Možda bi ih i ubili na licu mesta da srpska vojska nije na polovini sela Badanja zaustavila napredovanje Austrougara i krenula u nezadrživi juriš. Vojnici u plavim uniformama poveli su dvoje dece za sobom. Na novom položaju na Iverku, vezali su ih za lafet topa kojim su tukli po Srbima, a srpski artiljerci nisu im ostajali dužni. Ispaljivanja topa i eksplozije srpskih granata tutnjali su oko Čedomira i Cvete, pričao je kasnije Milošević.
Zaboravljeni heroji I sv. rata:1. Dečak koji je srušio tri cara |
Kako su srpske padale sve bliže, posluga je odlučila da promeni položaj pa su decu odvezali sa lafeta, ali čim su odmakli nekoliko metara eksplozija je zatresla zemlju, a delovi tela i švapskog topa razleteše se naokolo. Pravom srećom, Cveta i Čedomir ostali su nepovređeni, ali ne i slobodni. Drugi austrougarski vojnici poveli su ih sa sobom.
Neprijatelj je pobegao preko Drine. Vojnici, međutim, Cvetu i Čedomira vode sa sobom i tek ih u Bosni ostavljaju ih same. Možda im je neuhranjenost spasla živote jer su delovali mlađi. Preplašeni, sklonili su se u šumu i skrivali od svih, bilo koju uniformu da nose. Jeli su šumske plodove i živ kukuruz koji su brali u njivama.
Prešao AlbanijuKada su 1915. zajedno udarili Nemci, Austrougari i Bugari, Čedomir je već bio stasao za vojsku. Preživeo je prelazak Albanije i sve silne muke do oslobođenja i trijumfalnog povratka u Srbiju. Posle rata oženio se u komšiluku i rado pričao o ratnim iskustvima, pa je njegova priča ostala zapamćena iako je posle Drugog svetskog rata malo koga zanimala. Teška bolest odnela ga je 1963. godine, pa Čedomir živi još samo u priči. |
Za to vreme u Gornjoj Badanji, njihov otac Stojadin i majka Draginja palili su im sveće za dušu, vojne službe zabeležile su da je Čedomir zaklan, a onda ih je srpski vojnik uočio kada je slabašni Čedomir doveo razbolelu Cvetu na Drinu da je umije. Zadesio se i dobar plivač, pa je decu poneo preko vode u Srbiju. Ni reč nisu deca progovorila do poljske bolnice, gde su otkrili ko su.
Cveta je ostala u bolnici, a Čedomira vratiše kući na radost roditelja. U to Austrougari udariše i drugi put, ali Miloševići su tada na vreme izbegli i vratili se kući posle pobede u Kolubarskoj bici.
