Nema dana, a da iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina put Nemačke, Austrije, Francuske, Švajcarske, Skandinavije i zemalja Beneluksa ne krene bar po desetak punih autobusa u kojima je najviše mladih, mahom sa Peštera, koji, pošto u srpskom Sibiru ne mogu da se izbore za bolji život, hleb traže širom Evrope. Mnogi odlaze još dalje u Ameriku, Kanadu, Australiju… Samo retki se vraćaju.
– Nema na Pešteru više leba i perspektive. Ostala su samo prazna obećanja u koja više niko ne veruje. Džaba su nam Aleksandar Vučić, Redžep Edrogan, Boris Tadić i još mnogi pre njih pričali o ogromnom bogatstvu kojim raspolažemo i obećavali srećnu budućnost. Od potpuno neorganizovane poljoprivrede (stočarstva) ne može da se živi, propao je projekat godišnjeg izvoza 10.000 tona govedine u Tursku, odustalo se i od izgradnje velike termoelektrane u Štavlju kod Sjenice, gde je trebalo da se uposli oko 1.000 ljudi, izgradnja auto-puta preko Peštera (Koridor 11) još je samo u planovima. Svesni da će biti još gore, nikako bolje, mladi ljudi spas traže i uglavnom nalaze, u dijaspori gde trenutno živi oko 30.000 Pešteraca – ističe starina Jusuf Dacić iz sela Bioci.
Na nemilost nakupcima
– Imao sam manju farmu za tov teladi, mogla je lepo da radi da sam imao kome tovljenike da prodam. Država nas je prepustila na milost i nemilost nakupcima, koji nam piju krvi, nisam više mogao sve to da izdržim, imam rođake u Berlinu, idem na bauštel, pa kako bude – priča Mirzet Osmanović iz okoline Duge Poljane.
Izvoz mesa u Tursku trebalo je da pospeši poljoprivrednu proizvodnju u ovom kraju i ohrabri mlade da se bave stočarstvom. Neki su počeli da otvaraju farme i da ih pune junadima, bilo je čak i povratnika iz inostranstva. Nažalost, sve je brzo stalo, jer je unosan posao preuzeo “vojvođanski lobi” blizak vlastima u Beogradu, a ni Turci nisu pokazivali neku želju da nam pomognu. Sve farme su zaključane, stočni fond se smanjuje, mladi ljudi rasprodaju stada i odlaze da gaje neke tuđe ovce i goveda negde u Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj – ističe Fehim Kurtović, predsednik Udruženja farmera u Karajukića Bunarima na centralnom Pešteru.
Pešterci su velike nade polagali i u ogromne rezerve(oko pet milijardi tona) uglja sa kojim raspolažu i termoelektranu u Štavlju kod Sjenice, snage 450 megavata, koja je trebala da uposli više od 1.000 radnika. Za ulaganja u ovaj projekat bili su zainteresovani Česi, Kinezi, Turci… Odjednom je sve stalo.
Trbuhom za kruhom
– Kinezi su tražili da grade tri ogromne termoelektrane, što Srbiji nije bilo potrebno, a Česi da im Vlada Srbije doplaćuje odrećeni iznos za svaki kilovat čas proizvedene struje, što takođe nismo mogli da prihvatimo, pa je termoelektrana u Štavlju trenutno “na čekanju” nekih boljih vremena – ističe Hazbo Mujović, predsednik opštine Sjenica i naglašava da sve karte, uz mnogo veću pomoć i podršku Vlade Srbije, treba baciti na stočarstvo, proizvodnju zdrave hrane i turizam.
– Nadali smo se da će, posle decenija čekanja, konačno krenuti izgradnja auto-puta Beograd – Požega – Boljare – Crna Gora, da će investitor uposliti i puno Pešteraca i da će se potencijali Peštera i Golije potpuno otvoriti i početi da koriste. Nažalost, tek počinje izgradnja deonice Preljina-Požega, a kad će graditelji doći na Pešter niko ne zna, u dogledno vreme sigurno ne. Nažalost, u očekivanju boljih veza sa svetom narod odlazi, a Pešter ostaje prazan – žali se Blagoje Kuč, domaćin i ugledni privrednik iz Karajukića Bunara.
Propao i projekat “Leskova”
Kada je 2010. godine prvi put sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem posetio Novi Pazar, Redžep Erdogan obećao je ulaganja turske u auto-put preko Peštera i izgradnju industrijske i bescarinske zone u selu Leskova na Granici Srbije i Crne Gore. Od auto-puta još nema ništa, a na lokaciji gde je trebalo da se gradi industrijska zona, čiji su prvi investitori trebalo da budu privrednici iz Turske, još pasu ovce.
Ko će dočekati neimare
Za selo Boljare na Pešteru gde treba da se sretnu crnogorska i srpska trasa Koridora 11 čulo se sve do Pariza i Londona. Još u vreme kralja Aleksandra, a potom i Tita pričalo se o izgradnji magistrale preko Peštera, tada je u ovom selu bilo 50 kuća i 100 duša.
Danas su ostala još tri staračka domaćinstva sa sedam žitelja, svi imaju više od 70 godina, samo najmlađi Miroljub Kuč ima šansu da dočeka graditelje i provoza se budućim auto-putem, ako i on ne ode sa Peštera.
Ni mantije nisu prošle
Aleksandar Vučić i Erdogan dogovorili su se u Novom Pazaru da Srbija u Tursku godišnje izvozi po 5.000 tona novopazarskih mantija koje se najvećim delom prave na Pešteru. Iz nepoznatih razloga u Tursku još nije otišao ni kilogram ovog specijaliteta. Postoje nezvanične informacije da mantije ipak idu u Tursku, ali iz Kragujevca gde ih, angažovane od jednog promućurnog biznismena, prave žene angažovane iz Sjenice.
