Pre 81 godine vojnici nemačkog Vermahta počinili su velike zločine nad civilnim stanovništvom u Srbiji. Streljali su nevine civile u Kraljevu, Kragujevcu i za to se zna, ali su tog krvavog oktobra 1941. besomučno ubijali sve redom i u dolini Jadra, Dragincu, Koreniti, Cikotama i drugim selima gde je i počinjen prvi masakr nad civilima na prostoru tada okupirane Srbije. Nažalost, draginačke žrtve ostale su i posle osam decenija u zapećku i za njih se van lozničkog kraja ili zna vrlo malo ili se uopšte i ne zna.
Tu nepravdu želeo je da ispravi mladi loznički profesor istorije Đorđe Vukmirović koji je napisao knjigu “Od slobode do stratišta – ustanak i nemački zločini u Jadru 1941. godine”, u kojoj je rasvetlio dešavanja od pre osam decenija. Loznički kraj je tada od 31. avgusta pa narednih 40 dana bio prva oslobođena teritorija od Nemaca u Drugom svetsku ratu, zarobljena su u borbi 93 nemačka soldata, ali je onda u jadarska sela stigla sva bestijalnost nemačke kaznene ekspedicije.
Predstavljanje knjige pred sugrađanima Đorđe je želeo da priredi prošle godine, ali je to omela korona. Sada je to učinio baš 14. oktobra, na dan streljanja u Dragincu. U prepunoj sali Vukovog doma kulture uz podršku Biblioteke Vukovog zavičaja i Udruženja građana Memorijal Draginac, koji su izdavači njegove knjige. O knjizi u kojoj je posle višegodišnjeg istraživanja po arhivima u Šapcu i Beogradu Vukmirović uradio najsveobuhvatniji spisak i zabeležio imena 2.677 žrtava, njihove godine, mesta rođenja i datum kada su streljani, govorili su Zoran Tošić, profesor istorije, Ljubisav Rašević, predstavnik Memorijala Draginac, i Mirjana Pejak, direktorka Biblioteke Vukovog zavičaja.
Pejakova je istakla da je biblioteka, kao suizdavač, veoma ponosna na ovu knjigu i što je u mogućnosti da sačuva od zaborava značajne istorijske događaje jadarskog kraja.
– Ova knjiga ima ogromnu vrednost jer su u njoj imena, prezimena i ostali podaci žrtava oktobarskog streljanja u selima Jadra. Ljudski um ne može da pojmi da je među tim ubijenima bilo više od tri stotine dece, među kojima i tri bebe, dve od po tri i jedna od deset dana. Zahvalna sam Vukmiroviću jer je svojim delom, metaforično, upalio sveće voštanice koje će sijati večno za sve žrtve ne dozvoljavajući da budu zaboravljene. Svaki zaborav značio bi njihovu ponovnu smrt, a naše ćutanje bilo bi saučesništvo – rekla je ona.
Gost promocije bila je akademik Mira Radojević, recenzent knjige koja je bila Vukmirovićeva mentorka pri izradi njegovog diplomskog i master rada.
– Ova knjiga ima veliki značaj jer su zločini počinjeni u Jadru 1941. godine ostali izvan pažnje istoričara. Kolega Vukmirović je skrećući pažnju na stradanje naroda ovog kraja učinio mnogo za obnovu naše kulture sećanja i dao podsticaj drugim kolegama da istražuju ovu temu – rekla je ona.
Decenija istraživanja
Vukmirović kaže da je knjiga nastala na osnovu njegovog diplomskog rada. Pre jedne decenije započeo je rad na njoj, a pošto je tema neopisana u literaturi i van okvira Loznice se za nju malo zna, trebalo je dosta istraživati. Pomoć je, kaže, imao od kolega Zorana Tošića, kustosa u Muzeju Jadra, kao i Gorana Vilića, upravnika Muzeja Jadra.
– Cilj mi je bio da narod u Srbiji čuje za avgust i za oktobar 1941. O oslobođenju Loznice i Veselinu Misiti sada se češće priča, ali za žrtve u Dragincu, Velikom Selu, Cikotama, Koreniti, ljudi van Loznice skoro da ništa ne znaju. Zašto se o Dragincu malo zna jednu teoriju je izneo akademik Ljuba Dimić, koji smatra da je razlog što su četnici i partizani zajedno na Gajića steni napali i ubili nemačke vojnike i zbog toga posle rata nije pričano o tome, jer nije bilo popularno govoriti o jedinstvu srpskog naroda. Inače, najveći trud bio je sačiniti jedinstven popis žrtava. Ako nemamo ime i prezime žrtve ona kao da ne postoji – kazao je Vukmirović.
Da potomci pamte
Vukmirović u knjizi navodi da je prema njegovim istraživanjima od oktobra do decembra 1941. sa teritorije Jadra ukupno ubijeno tačno 2.677 nenaoružanih civila, 2.499 u direktnom teroru nemačkih vojnika u Jadru, 161 u logorima smrti i 17 u drugim mestima tada okupirane Jugoslavije. Vukmirović je napisao delo koje će pomoći novim generacijama da upoznaju prošlost, saznaju šta su njihovi preci doživeli i shvate veličinu zločina počinjenog nad njihovim narodom pre osam decenija.
