Kafić "Soldaten kafe" je nazvan po mestu okupljanja nemačkih vojnika u okupiranom Parizu za vreme Drugog svetskog rata. Henri Muljana, vlasnik kafića prepunog nacističke ikonografije, bio je pre godinu dana prisiljen da zatvori lokal zbog pretnji smrću i negodovanja iz celog sveta, ali ga je sada ponovo otvorio.
Novinar američkog magazina “Njuzvik” posetio je ovo bizarno mesto u kojem je video portrete Hitlera po zidovima, svastike, nacističke propagandne postere, kao i Hitlerove citate. I pored svega toga, Muljana insistira da to mesto ne glorifikuje nacizam.
– Mene ne zanima nacistička ideologija. Ja samo koristim nacističke simbole pošto je kafić tematski vezan za Drugi svetski rat. Ne pokazujem ništa što je vezano za nasilje ili žrtve rata. Nacistički simbol nije zabranjen u Indoneziji, tako da ne kršim nikakve zakone – tvrdi vlasnik "Soldaten kafea".
Američki list navodi da Muljanino nerazumevanje uvrede koju njegov kafić nosi otkriva kompleksan odnos Indonežana prema ultradesničarskoj ideologiji, koji spaja fasciniranost sa nepoznavanjem istorije mržnje kao osnove nacizma.
– Nije neuobičajeno za Indonežane da kažu “Volim Hitlera” kada upoznaju nekoga iz Nemačke. Postoji mišljenje da je Hitler bio uspešni vođa koji je uzdigao Nemačku iz stanja nemoći u koje je zapala po okončanju Prvog svetskog rata. Školski program u
Milion ljudi pobijeno pod SuhartomSuharto, koji je 1967. zbacio sa vlasti Titovog prijatelja Sukarna, prema navodima “Njuzvika” je tokom antikomunističkih čistki ubio između 500.000 i milion Indonežana, većinom civila. Neke je ubila vojska, a neke su sečivima pogubile komšije podstaknute vojnom propagandom. Američki list piše da je Suharto imao podršku Zapada pošto se sve to dešavalo na vrhuncu napetosti u hladnom ratu. |
suštini ne podučava decu o Drugom svetskom ratu i holokaustu, pa odatle i ta velika praznina u znanju ljudi, koja vodi još od školskog programa iz Suhartovog perioda – kaže Adrijan Vikers, profesor na studijama jugoistočne Azije na australijskom Univerzitetu u Sidneju.
Prosto je neverovatno da je desničarski režim predsednika Suharta, koji je okončan 1998, ostavio tako dugoročne posledice.
– Živim u prestonici Džakarti i studirao sam na najboljem univerzitetu, gde moje kolege nisu nikada čule za holokaust. Nemaju pojma šta je to svastika, šta je Hitler radio, šta je “Majn kampf”. Nemamo pojma o tome – navodi Aditja Rijan, 23-godišnjak koji je diplomirao na prestoničkom Univerzitetu Indonezije.
