Mnogi ljudi se kreću prema megagradovima pa se dešava da grade na zemljištu nepogodnom za to, na rasedima, ispod standarda, a te zgrade ne mogu da izdrže zemljotrese. A onda se na osnovu medijskog izveštavanja i stalnog seizmičkog monitoringa čini da su zemljotresi stalno prisutni.
"Mogu vam sa sigurnošću reći da se svet ne bliži kraju", rekao je Bob Holdsvort, ekspert za tektonska pomeranja na Univerzitetu Duram, u severnoj Engleskoj.
Zemljotres jačine sedam stepeni po Rihteru je u januaru ubio više od 230.000 ljudi na Haitiju. Pre manje od dve nedelje 8,8 stepeni Rihterove skale jak zemljotres (peti najjači od 1900. godine) usmrtio je više od 500 ljudi u Čileu. U ponedeljak, zemljotres jačine šest stepeni po Rihteru, koji je pogodio ruralni deo istočne Turske, odneo je 51 život.
U proseku, godišnje se dogode 134 zemljotresa jačine između šest i 6,9 stepeni po Rihteru, podaci su agencije "U.S. Geological Survey“. "Ali, zbog jakog zemljotresa u Čileu i velikog broja jakih zemljotresa mnogi su stekli pogrešnu sliku o tome šta se dešava“, kaže Pol Erl, seizmolog iz "U.S. Geological Surveya“.
Takođe, smatra Erl, ljudi nisu stvorili takvu sliku zbog broja zemljotresa, već zbog njihovih razarajućih posledica.
Geolog s Univerziteta Kolorado Rodžer Bilam, koji se upravo vratio s Haitija, pozvao je na bolje građevinske standarde u svetskim megalopolisima. Njegova prošlogodišnja studija o broju smrtnih slučajeva u zemljotresima, populaciji i jačini zemljotresa, dala je uznemirujuće rezultate.
"Bilo je četiri puta više smrti u poslednjih deset godina nego u prethodnih deset. To je definitivno zastrašujuće", rekao je Bilam.
I drugi stručnjaci su potvrdili da su uočili povećan broj smrtnih slučajeva u zemljotresima. Svetska zdravstvena organizacija je iznela podatak prema kojem je od 2000. do 2009. godine poginulo 453.000 ljudi u zemljotresima, što je izrazito više nego u prethodne dve decenije. Međutim, 1970. godine u Kini se dogodio zemljotres koji je usmrtio 440.000 ljudi.
Čini se da je zemljotres na Haitiju postavio rekord po broju umrlih u odnosu na jačinu zemljotresa.
"Radi se o tome da se previše ljudi zbilo u jedan grad", kaže geolog s Univerziteta u Majamiju Tim Dikson.
Stručnjaci koji ističu da je bilo više smrti u protekloj deceniji nego u prethodnoj ukazuju na dva zemljotresa, u Turskoj i Indiji, onaj iz 1999. u Izmitu koji je usmrtio 18.000 ljudi, i onaj u Budžu u kojem je stradalo 20.000 ljudi.
"Pogledajte neke od velikih zemljotresa još jednom", rekao je Debarati Gua-Sapir, direktor WHO-ovog centra za istraživanje katastrofa.
"Da su se Izmit ili Budž dogodili pre 30 godina, događaji bi bili relativno beznačajni jer je tad u tim gradovima bilo manje stanovništva za dve trećine. Povećanje gustine stanovništva čini da mali događaj preraste u veliki", rekao je on.
Stručnjaci napominju kako se problem može samo pogoršati. Čak 130 svetskih gradova s preko milion stanovnika, od kojih je više od polovine nastanjena na rasedima, čini te gradove pogodnijim za zemljotrese.
"Izračunao sam da je čak 400 miliona ljudi u riziku zbog toga", rekao je Bilam.
Zemlje u razvoju, čija populacija rapidno raste, takođe ne vode računa o zaštiti od zemljotresa.
