Dakle, u Kulturnom centru Srbije održao se kviz znanja. Osmoškolci podeljeni u dve grupe: desno su Danijelini i levo Svetlanini.
Sede đačići u dva reda, doterali se, kao i učiteljice, mogla ih je i TV snimati. Na startu Danijela i Svetlana imenuju žiri (direktoricu Kulturnog centra Slavicu Petrović i autorku izložbe o Prvom svetskom ratu Sigolen Franše Despere-Vujić), iznose propozicije takmičenja, ohrabruju učesnike sa: "Ko zna- zna", a sve njih, vidi se, pomalo trese trema.
Deca vole Srbiju– Kviz je najbolji način da se osvedočimo šta i kako deca uče. I pokazali su veliko znanje, što je i potvrda koliko vole Srbiju. Sa ljubavlju, željom i radoznalošću stalno su tražili nove podatke. Odlučili smo: kviz će postati tradicija, a teme će se menjati: geografija, poznate ličnosti Srbije, istorija Srbije i sl. – prezadovoljne učinkom izjavile su učiteljice Danijela i Svetlana. |
– Na svako pitanje odgovara po jedan učenik i ima pravo da se konsultuje sa svojom grupom – napominje Svetlana.
Potom pita Danijela: – Da počnemo?
– Može! – zagrmi dečji horski odgovor.
E, šta su sve učiteljice nanizale! Kada je počeo Prvi svetski rat, kada je završen, kako se zvao taj rat, koliko država je učestvovalo, koje su zemlje bile saveznici, protiv kojih zemalja su se borili…? Ili, kakav atentat, gde, kada, ko je koga ubio? U publici su se, pogađajući odgovor, i "dede češkale po glavi". A deca? Ne čekaju da se pitanje dovrši, već odgovaraju. Učiteljice od sreće sijaju, za svaki slučaj, pre odgovora, podsećaju đake da se međusobno konsultuju, učine to oni, ali se i pitaju šta će im kad sve svi znaju.
Na to se učiteljice okrenu žiriju, a teta Slavica ozbiljno saopštava: – Svi odgovori tačni, stanje poravnato.
Učiteljice se zahuktale. Gde se održala prva bitka, gde druga, ko je proglašen za vojvodu nakon Cerske bitke, a ko nakon Kolubarske, šta je zajedničko Cerskoj i Kolubarskoj bici…?
– Samo polako! Dobro ide – opominju učiteljice, a deci nije do otezanja, nisu sporaći, već trkači, hajde, ko će pre do pobede?
Svetlana i Danijela, stvarno, preteruju. Smislile da pitaju kvizovce i gde je u Francuskoj bila bitka iste godine kad i Cerska i Kolubarska, misle, pući će niti znanja, a đaci ni da trepnu, uzvikuju:
– Na reci Marni.
Ustaje žiri – Slavica: – Pokazali ste veliko znanje, bravo.
Ali, nije gotovo. Učiteljice bi htele da proglase grupu pobednika, pa dodaju nove pitalice. I to prođe bez greške. Ostao je još bonus, slike-portreti zakačeni na tabli, treba izabrati jedan broj, otkriti deo lica i pogoditi ko se tu krije. Opet pun pogodak. Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Aleksandar Karađorđević i Gavrilo Princip, za kojeg rekoše da je bio "srpski Bosanac", pa se ispravili da je "bosanski Srbin".
Desetine pitanja i isto toliko tačnih odgovora. Ponovo ustaje žiri – Slavica:
– Bravo deco, svi ste pobedili!
Zagrmi zasluženi aplauz. Ova naša deca kao da su sa fakulteta izašla.
Petrova ekskluziva
Pepi o Velikom ratu
Sa srpskom zastavom i medaljama, među kvizovce je došao Petar Pepi Petrović, neumorni negovatelj jubilarnih dana, održao malo predavanje i izneo – ekskluzivu: |
