U Srbiji ne postoje podaci o broju građana koji trpe poslovnu torturu, pa i brutalnu toliko da im treba pomoć psihologa. Ministarstvu rada dnevno se javi u proseku šestoro žrtava nadobudnih šefova.
Vertikalni i horizontalni mobingPsiholog Vera Kondić, predsednica Udruženja "No mobbing“, kaže da nema regionalnih razlika u mobingu. "Prema muškarcima je izraženiji vertikalni mobing, dakle zlostavljaju ih nadređeni. Po pravilu, zlostavljač je šef koji je u hijerarhiji pozicioniran na srednjem nivou, veoma često nesposoban da obavlja svoj posao. Kod žena imamo horizontalni mobing, što znači da ih maltretira osoba koja ima isti nivo moći kao i žrtva", kaže Vera Kondić.
|
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, 51 odsto žrtava koje im se obraćaju žale se da su žrtve mobinga. Dakle, svaka druga prijava je zbog torture na radnom mestu.
Lane je udruženje "Stop mobbing“ imalo 1.281 prijavu zlostavljanja na radu. Bilo je 729 žena, 552 muškarca.
Najugruženija je starosna grupa od 20 do 30 godina, a potom ona od 40 do 50 godina. Čak 11 zaposlenih starijih od 60 godina su bili žrtve zlostavljanja svojih šefova.
Kod poslodavaca u državnom sektoru su se prijavile 684 žrtve mobinga, kod privatnika 597.
U Vojvodini su bile 433 prijave, u ostatku Srbije 898. A na SOS telefon u Novom Sadu mesečno se, prošle godine, javljalo oko 60 žrtava da potraže savet.
Ministarstvo rada i socijalne politike pripremilo je, a Vlada usvojila i prosledila Skupštini, predlog zakona kojim se, po rečima državne sekretarke Snežane Lakićević-Stojačić, ovaj problem rešava u celosti.
"Sada se svi postupci koji se odnose na zlostavljanje na radu vode po članu 137 Krivičnog zakona koji se odnosi na povredu dostojanstva i samim tim Ministarstvo rada nema evidenciju broja tih krivičnih postupaka. Ali nama se dnevno javlja pet-šest ljudi koji se žale na različite vidove mobinga, pa smo uvereni da je broj potencijalno ugroženih zaista veliki", kaže Lakićević-Stojačić.
Dva načina zaštite
Zakon predviđa dva postupka zaštite od mobinga. Jedan je unutar preduzeća u kojem zaposleni trpi zlostavljanje, drugi je klasičan sudski postupak. Poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna pisanim putem sa pravima i obavezama koje se odnose na zakonsku zabranu zlostavljanja na radu, a predviđena je novčana kazna ako to ne učini. |
Po njenim rečima, u Ministarstvu rada iz usmenih i pisanih pritužbi radnika iz svih delova Srbije zaključuju da se u ovoj oblasti „dešavaju čudne stvari“.
Primera radi, da radnici moraju potpisati morbidan aneks ugovora o radu kojim im je zabranjeno da se bez saglasnosti nadređenog udalje od radnog mesta više od jednog metra – a zna se da su toaleti udaljeni mnogo više od radnog mesta.
"Obratila nam se majka dvoje male dece. Raspoređena je u poslovnicu firme udaljenu 40 km od mesta življenja, pa još sa dvokratnim radnim vremenom, tako da zbog osmočasovnog rada odsustvuje od kuće od 7 do 22 sata. To je nehumana i nekorektna primena Zakona o radu. Ima mnogo primera da poslodavac zaposlenog koji živi recimo u Beogradu šalje na rad u Mladenovac, onoga iz Mladenovca u Bačku Topolu, a radnika iz Bačke Topole u Beograd. To će novim zakonom biti sankcionisano kao zlostavljanje i zloupotreba", dodaje državna sekretarka.
S obzirom na to da je u današnjoj Srbiji od svih strahova najizraženiji strah za očuvanje radnog mesta, u Ministarstvu rada nameravaju da uvedu novu praksu u parlamentarnom radu i ovaj zakon posebno predstave svakoj poslaničkoj grupi.
"Profil srpskog mobera je drugačiji od evropskog. Kod nas su moberi ljudi koji su za kratko vreme stekli enormno bogatstvo pa je, zbog naglo dobijene finansijske moći, došlo do poremećaja odnosa prema samom sebi i nekorektnog odnosa prema drugima. Moberi su često i oni koji pozicije steknu na osnovu političke pozicije, ali su potpuno svesni da nemaju kvalitete za posao kojim se bave. Zato kao odbrambeni mehanizam koriste nekorektnost postupanja u odnosu prema podređenima", dodaje ona.
