Donacija od 600 australijskih dolara, koju je u Rašku oblast poslala humana porodica Mihajlović iz dalekog Perta u Australiji, “na vreme” je stigla u zabita sela Znušu i Cvrnje na Rogozni i Pope i Dobrinju na Pešteru, pre Vaskrsa, što je bila želja i molba donatora. Obradovala mnogo, usamljene i teško bolesne bake Slobodanku Milošević Ratku Đorđević, Danicu Veljović i Stanicu Milojević. Starice su dobile po 100 dolara i namirnice u vrednosti od 50 dolara.
Dobrotvori iz Perta godinama prate sudbine starih, bolesniih i usamljenih u ovom delu Srbije i do sada su više puta slali donacije štićenicima našeg Humanitarnog mosta na Rogozni, Pešteru, Goliji i Kopaoniku. Ovoga puta želeli su da bolesnim bakama, koje žive u bespuću i nemaštini, pomoć stigne pre Vaskrsa kako bi se bar malo obradovale tokom velikog hrišćanskog praznika.
Delimično šlogirana i jedva pokretna Slobodanka Milošević nema nikoga svoga, nema ni penziju, niti druga primanja, a poslednjih godina opstaje zahvaljujući pomoći naših čitalaca, humanitarca Hida Muratovića iz Novog Pazara i dobrih komšija sa Rogozne.
– Baš sam brinula kako ću obeležiti Vaskrs jer u kući nisam imala ni novca, ni namirnica, i evo, u pravom trenutku, kao da mi je sam bog poslao, stigla mi je velika pomoć i još veća radost. Ofarbaću jaja spremiću i lep ručak, a biće i za lekove, hvala dobrotvorima iz daleke Australije, otuda mi stiže najviše pomoći, bog im dao sreću u zdravlje, pomoliću se za njih i na ovaj veliki dan – priča baka Slobodanka.
Dodaje kako je godinama živela u bedi i nemaštini, da je često i gladovala, ali joj se život promenio nakon što su pre pet godina “Vesti” pozvale dobre ljude da joj pomognu.
Slične sudbine je i starica Ratka Đorđević iz sela Cvrnje u na drugoj strani napuštene Rogozne. I ona živi sama i jedva, bez penzije i ikakvih prihoda, opstaje u planinskoj zabiti.
– U poslednjih pet godina povremenim donacijama spašavaju me humani ljudi, mahom dobrotvori iz dijaspore, koji ne daju da gladujem i oskudevam u lekovima. Da nije njih ne bih mogla da opstanem u ovoj pustinji, ni za hleb ne bi imala – priča starica koja u bedi i nemaštini mora da brine i o bolesnoj ćerki Slobodanki koja živi u susednom selu.
Mnogo se obradovala ovoj donaciji iz Australije, pogotovu što je stigla uoči Vaskrsa i omogućila joj da, kako i dolikuje, veliki praznik provede sa namirnicama i punom sofrom.
– Hvala beskrajno porodici Mihajlović, želim im puno zdravlja i radosti u životu – poručuje baka Ratka.
Vrednoj pomoći, najviše brašnu i drugim namirnicama, obradovala se i nepokretna starica Danica Veljović koja, na periferiji sela Pope u opštini Tutin, živi sa sinom Radanom.
– Živimo u trošnoj brvnari vez vode i kupatila i svake noći strepimo da se ne probudimo u ruševinama. Do pre godinu dana, dok “Vesti” nisu objavile prvi tekst o nama i pozvale dobrotvore iz celog sveta da nam pomognu, nismo imali ni za hleb i lekove, sada je nešto bolje, ali i dalje živimo teško i uvek strahujemo šta nam donosi novi dan – ističe baka Danica.
Najvrednija čestitka
Nepokretna starica Danica Veljović koja u selu Pope, živi sa sinom Radanom, moli nas da porodici Mihajlović iz Perta prenesemo njene pozdrave i zahvalnost do neba.
– Posebno sam se obradovala što mi je ova vredna pomoć iz daleke Australije, stigla neposredno uoči Vaskrsa.
Hvala od srca
Baka Stanica Milojević živi sama, u selu Dobrinja kod Tutina, jedina pomoć i nada su joj naši čitaoci koji joj povremeno i retko pošalju za hleb, svetlo i lekove. I nju je, kaže, posebno ganula donacija iz Australije, jer je stigla kao lepa čestitka uoči Vaskrsa.
– Hvala puno dobrotvorima, hvala “Vestima”, hvala humanitaru Hidu Muratoviću, samo oni brinu o nama starima, bolesnima i siromašnima u ovim krajevima, svi drugi su od nas odavno digli ruke – žali se baka Stanica i ističe da će joj donacija iz Perta pomoći da kupi lekove i izmiri dug za struju.
