Veliki broj Srba u Austriji proslavio je u subotu krsnu slavu Svetog Nikolu u uslovima pandemije korona virusa. Srpska pravoslavna crkva je, zbog aktuelnih epidemioloških mera, organizovala blagosiljanje slavskih znamenja od petka posle podne i na sam dan praznika od pet časova.
U bečki Saborni hram Svetog Save veliki broj vernika doneo je slavska znamenja na osveštanje. Kako je “Vestima” rečeno u crkvi ove godine u hram je slavska znamenja na blagosiljanje doneo veći broj nego što je bio prošle godine, što ukazuje na to da je veliki broj naših ljudi ostao u Austriji.
Kako bi se izbegle gužve i poštovala neophodna distanca, u hramu su blagosiljanja slavskih znamenja organizovana na dva mesta u crkvenim prostorijama, uz ograničen broj vernika, koji su, kao i sveštenik, sve vreme nosili maske. Sveštenici su pozvali vernike da ove godine slave pridržavajući se epidemioloških mera i izrazili nadu da će iduće godine sve biti u normalnim uslovima.
Povodom slave služene su i dve liturgije, kako bi veliki broj vernika, uz poštovanje svih mera, a posebno one koja se tiče ograničenog broja osoba u samom hramu, mogao da im prisustvuje.
Na ulazu u hram stajao je redar koji je pazio da svi vernici koji ulaze imaju masku, ali i da propisani broj osoba ne bude prekoračen.
Među vernicima koji su došli u crkvu da blagosiljaju slavska znamenja bila je i porodica Dragana Milojevića. Dragan, koji za Svetog Nikolu, uvek dolazi u crkvu, ovaj put došao je sa svoja dva sina.
Kazao je da će, zbog aktuelne epidemiološke situacije proslaviti slavu u najužem krugu porodice.
– Ove godine proslavićemo kako to mora, samo sa najbližima. U goste će nam, kako to dozvoljavaju mere, doći samo jedna porodica – objasnio je Milojević.
I Dragiša i Mira Stojanović, iz Grosencersdorfa proslavili su slavu u najužem krugu. Oni su u goste pozvali samo Sašu Božinovića i njegovu suprugu Daliborku, koja je Mirina rođena sestra.
– Zbog epidemioloških mera smo prinuđeni da ovako obeležimo Nikoljdan, ali i pored takve situacije slave mora da se proslavi – naglasili su oni i poželeli svim našim gađanima srećne predstojeće praznike i da se pandemija što pre završi, kako bi iduće godine ponovo za slavskom trpezom bilo mnogo više gostiju.
Krsta Petrišorević iz Švehata je slavu predao sinu Igoru, a on je ove godine prvo uz slavska znamenja obeležio sa suprugom u svom domu, pa potom otišao kod sina.
– Slavim onako kako su to činili moj deda i otac. Slava se nekada slavila u siromaštvu, ali je za taj dan uvek bilo onoga što je potrebno. Imali smo malu kućicu sa samo dve sobe i kuhinjom. Slavili smo tri dana i u ta tri dana izređalo bi se više od 30 gostiju, jer je tada selo još bilo puno ljudi – seća se Petrišorević dana detinjstva.
Nada u liturgiju na Božić
Austrija se, odlukom vlade, posle katoličkog Božića ponovo zaključava i za sada je neizvesno da li će ta mera ponovo voditi ka tome da vernici neće moći da prisustvuju bogosluženjima.
U SPC se nadaju da će, ako nove mere znače bogosluženja bez vernika, vlasti dozvoliti barem na Božić pravoslavcima da prisustvuju prazničnim liturgijama.
Uz ikonu solunac i komunista
Kada je Krsta Petrišorević došao u Austriju, njegov otac, koji je ostao sam u Srbiji, više nije slavio.
– Nekoliko godina nisam mogao ni ja dok se nismo “sredili”. Potom smo počeli da obeležavamo Nikoljdan. Prvo u užem krugu porodice, pa posle sa kolegama sa posla, komšijama. Kasnije smo uvek imali i nekog iz opštine Švehat, kao i našeg prijatelja Maksa Rauha. Posle desetak godina mnogi naši zemljaci su otišli u penziju i vratili se u Srbiju. Tada više nisam želeo samo Austrijance, kao goste na slavi jer ne poznaju naše običaje. Zbog toga sam pre pet godina ponudio starijem sinu Igoru da preuzme slavu. On voli našu tradiciju i običaje poznaje bolje od mene. Ponosan sam što je preuzeo slavu – kaže Petrišorević.
Ističe da mu je deda bio solunac, koji je slavio slavu, kao i otac borac NOR-a i do 1968. član SKJ.
– Sećam se da su se uvek na našoj slavi poštovali svi verski običaji. Otac je pazio na to. Slava se kod nas uvek slavila javno i nismo imali nikakve probleme s tim, iako danas mnogi pričaju da je to bilo navodno zabranjeno za vreme Tita.
Pšenica i badnjaci
Članice Kola srpskih sestara pri Sabornom hramu spremile su božićnu pšenicu koja se prodaje vernicima za prilog koji će biti uplaćivan u humanitarne svrhe. Kolo srpskih sestara do sada je uplaćivalo prikupljeni novac uglavnom za decu koja su siromašna ili bolesna.
Od subote u hramovima u Beču, sve do Badnjeg dana, dostupni su osvećeni badnjaci.
Zamoljeni su vernici da već dolaze po badnjake kako na Badnji danne bila gužva.
“Verujemo da nema potrebe više naglasiti da se nalazimo u vanrednoj situaciji i da je na nama da, strpljivo i sa ljubavlju, izvučemo najbolje od svega ovoga i da poslove pandemije postanemo još bolji ljudi”, poručeno je u poruci vernicima.
