Tužna je sudbina Miloša Jovanovića iz zabitog sela Troštice podno Golije, branioca Srbije na Kosovu i hrabrog ratnika sa Košara. Mada je tokom NATO-agresije, kao vojnik i još golobradi mladić, preživeo pakao na srpsko-albanskoj granici i samo čudom ostao živ, ovaj danas teško bolesni i siromašni četrdesetogodišnjak jedva preživljava i stalno strepi hoće li mu još nezavršena kuća, koju su mu pre četiri godine izgradili saborci i naši čitaoci, ostati u mraku.
Plemenita dijaspora
– Da nije dobrih ljudi, posebno iz dijaspore ne bi ja ni imao ovu kuću i stalno bi bio bez svetla, jer ne mogu da platim to malo kilovata koje sa majkom Rosom, obolelom od karcinoma,i sestrom Marinom potrošim. Niko ne haje za to što sam se sa Kosova vratio sav u ranama, i što danas, teško bolestan i jedva pokretan ne mogu ništa da radim i zaradim – priča sa setom Miloš.
On kaže da je srećan što još ima dobrih ljudi, koji su spremni da pomognu.
– Ima još dobrih ljudi širom Srbije i sveta koji ne daju da gladujemo i živimo u mraku. Evo, upravo nam je, nakon nedavnog apela u “Vestima”, od porodice Milentijević iz Austrije stigla donacija od 250 evra, izmirićemo deo duga za struju i kupićemo brašna, dobrotvorima hvala do neba, bog ih blagoslovio – ističe Miloš.
Nakon povratka sa Košara dok je, bez mogućnosti da ode lekaru i kupi lekove, u trošnom kućerku vidao rane na nagorelim nogama, Miloš se, zbog metaboličkih i hormonalnih poremećaja, sa 80, ugojio na čak 160 kilograma, a i psihički je popustio. Prve ozbiljnije preglede imao je pre šest godina. Dobio je potom Miloš socijalnu pomoć od 80 evra koju trenutno ne prima.
Najbolji učenik
Nedaleko od Miloševih Troštica, u zabitom podgolijskom selu Vučinići, sa ocem Slavomirom i teško bolesnom majkom Jovrosimom, živi Nikola Matković, dugogodišnji đak pešak (većinom kroz šumu) i najbolji učenik novopazarske gimnazije, sada student softverskog inžinjeringa na novopazarskom Državnom univerzitetu.
Naši čitaoci Nikoli i njegovim roditeljima pomažu od njegove pete godine, pomogli su mu da završi osnovnu i srednju školu, pomažu mu i sada kada je počeo studije. Nakon našeg nedavnog poziva dobrim ljudima da mu pomognu, ovom malom genijalcu javio se dobrotvor iz daleke Australije (Pert) koji mu je odmah poslao 100 tamošnjih dolara i poželeo mu da se izbori sa svim nevoljama i dalje bude odličan student.
– Teško je, jer je moje selo od grada udaljeno više od 30 kilometara, polovina je bespuće, koje moram da prepešačim, a ostalo mogu autobusom, kad nemam za kartu – stopiram. Pođem rano ujutru, vratim se kasno u noć, sreća je da je na univerzitetu toplo, da ima i čitaonica gde mogu da učim i da se odmorim, odem ponekad i u gradsku biblioteku – priča ovaj siromašni mladić i naglašava da mu je svaka pomoć zlata vredna i da je puno zahvalan dobrotvoru iz Perta koji mu je najnovijom donacijom olakšao školovanje.
Vrednu pomoć od 100 franaka dobio je i Elko Baždar, bolesni siromašak iz Sjenice koji sam i uz pomoć dobrih ljudi brine o nepokretnom ocu Rahu i sestrama Eli, Safiji i Sabaheti koje imaju smetnje u razvoju. Siromašnu porodicu Baždar obradovala je porodica Selmanović iz Ciriha, poreklom sa severa Crne Gore.
Narodna kuhinja
– Po jedan obrok dobijamo u narodnoj kuhinji, pomaže nam i humanitarne organizacije, hleb i lekove kupuju nam dobri ljudi iz ovog kraja i dijaspore koji nam plaćaju struju i obezbeđuju ogrev, nemoćni smo da bilo šta radimo, jer smo svi teški bolesnici, uzdamo se u boga i ljudsku dobrotu, hvala svim dobrotvorima – poručuje Elko.
Apel dobrotvorima
Porodici Miloša Jovanovića trenutno je najpotrebnija veš-mašina za koju valja izdvojiti oko 300 evra. Miloševa sestra Marina kaže da im se veš-mašina koju su im pre deset godina kupili naši čitaoci nedavno, zbog nestabilnog napona, zapalila i da više ne može da se popravi, pa sve pere rukama.
– Zvalo nas je još nekoliko ljudi, obećali su nam pomoć, ali se više ne javljaju, hvala im i na podršci, apelujemo na sve dobrotvore da nam pomognu, nemoćni smo da se sami izborimo sa svim nevoljama – priča Miloševa sestra Marina.
