Pomoć dobrih ljudi iz celog sveta ne prestaje da stiže u Rašku oblast i da ohrabruje nevoljnike, mahom stare i bolesne na Pešteru, Rogozni i Goliji, koji žive u samoći, bespuću i bedi i opstaju najviše zahvaljujući humanosti naših čitalaca.
Poslednje ćetiri donacije stigle su iz Australije i Francuske, poslali su ih naši čitaoci i dobrotvori Lepa Demirović, Ratko N. i baka Jelena sa željom da, makar i nakratko, obraduju siromašnog ratnika sa Košara Miloša Jovanovića, oca i sina Vukolu i Vučetu Bradića, samohranog oca Vukomira Tomovića i usamljenu i delimično šlogiranu baku Slobodanku Milošević.
Miloš Jovanović živi u zabačenom selu Troštice na padinama Golije, teško bolestan i bez ikakve pomoći izdržava bolesnu majku Rosu i sestru Marinu, pomoć od 100 dolara koju mu je iz Australije poslala dobrotvorka Lepa Demirović stigla mu je u pravom trenutku i omogućila mu je da majci Rosi, oboleloj od teškog oblika karcinoma, kupi najpotrebnije lekove. Plemenita Lepa je izbor ostavila Humanitarnom mostu, a Miloš je u ovom trenutku u veoma teškom položaju.
– Bili smo bez dinara, jer smo sve što smo imali potrošili za izmirenje duga za struju, majka boluje od karcinoma, a ima i ogromne probleme sa srcem, ja sam teško bolestan i jedva se krećem, primanja nemamo nikakva, a od socijalne pomoći (80 evra) ne možemo da se prehranimo, da nije dobrih ljudi mi bi i bukvalno gladovali – priča Miloš i moli nas da dobrotvorki iz daleka Australije prenesemo pozdrave i neizmernu zahvalnost.
Patnja i beda
– Patimo se u planinskoj zabiti i čekamo kad će nam stići bilo kakva pomoć, dobri ljudi su mi omogućili da se lečim, sagradili kuću i mnogo puta platili struju, hvala im do neba – poručuje Miloš u nadi da ni narednih meseci neće biti zaboravljen.
Beskrajno su zahvalni i Vukola i Vučeta Bradić, siromašni otac i sin iz zabitog sela Blato na Pešteru, udaljenog od Sjenice 40 kilometara, sa 100 australijskih dolara njih je obradovala naša čitateljka Ratka N. koja im je omogućili da jedno vreme imaju dovoljno brašna i drugih najpotrebnijih namirnica.
– Nama su pred početak zime dobri ljudi pomogli da obezbedimo ogrev i kupimo šporet, televizor, frižider i dva kauča, imamo i lepe zalihe namirnica i nadamo se da ćemo, zahvaljujući humanosti dobrotvora sa raznih strana sveta, sa mnogo manje problema nego ranije dočekati proleće, Bog neka čuva naše dobrotvore – poručuje starina Vukola.
Duže od dve decenije Vukomir Tomović iz zabitog Pasjeg Potoka na Rogozni, otac nepokretnih sinova Ivana i Predraga, živi u muci i siromaštvu i opstaje zahvaljujući dobroti i humanosti. Naši čitaoci sagradili su mu kuću u Novom Pazaru, Ivanu i Predragu kupili invalidska kolica i mnogo puta pomogli da plati struju, kupi lekove i pelene i snabdeli se najpotrebnijim namirnicama.
– Da nije ljudske dobrote i humanosti čitalaca Vesti, mi ne bi mogli da preživimo i još bi bili u zabitom selu na Rogozni, daleko od lekara, i sada živimo teško i u mnogo čemu oskudevamo, ali nismo gladni, a kad god nam ponestane lekova stigne po neka donacija, hvala dobrotvorki iz Pariza, baki Jeleni, koja nam je poslala 100 evra, mnogo nam znači njena pomoć – ističe Vukomir.
Hvala do neba
Pomoći bake Jelene puno se obradovala i polušlogirana i usamljena starica Slobodanka Milošević iz zabitog sela Znuša na Rogozni koja je tri godine štićenik našeg Humanitarnog mosta. Ona joj želi mnogo zdravlja i sreće.
Najvažniji ogrev
Posle apela u “Vestima”, moj život se znatno promenio nabolje, ovu zimu dočekala sam prilično spremna, jer su mi dobri ljudi na vreme poslali pomoć da kupim ogrev, namirnice i lekove, i ovu donaciju potrošiću za preživljavanje i nadam se da ću na nogama dočekati proleće, hvala dobrotvorki iz Pariza, pozdravite je i zahvalite joj se u moje ime, nadam se da će svevišnji nagraditi njenu humanost i dobrotu – naglašava Slobodanka.
