– Poreklom smo iz centralne Srbije, jedno vreme živeli smo u Beogradu, pa u Pančevu, a potom smo se, u potrazi za boljim životom, obreli u Austriji gde živimo i radimo duže od dve decenije. Pratimo redovno šta se događa u otadžbini, posebno u siromašnoj Raškoj oblasti, i mnogo nam je žao starih, bolesnih, usamljenih i siromašnih na Rogozni, Pešteru i Goliji o čijim nevoljama čitamo u Vestima i na humanitarnom portalu “Ljudske sudbine”. To je i bio razlog da ovim skromnim prilogom makar i malo olakšamo život nekolicini od tih nevoljnika i bar na kratko ih obradujemo.
Toplo pismo
Ovo je deo pisma koje je, uz 400 evra, humanitarcu i dobrotvoru Hidu Muratoviću, dugogodišnjem saradniku našeg Humanitarnog mosta, poslala porodica Topalović iz Beča uz molbu da po 100 evra uruči porodici Baždar iz Sjenice, bolesnim bakama Ratki Đorđević i Slobodanki Milošević sa Rogozne i siromašnoj Vukici Milosavljević, takođe sa ove planine. U svom pismu Topalovići najavljuju da će, u granicama svojih mogućnosti, i ubuduće pomagati nemoćnima u ovom i drugim delovima Srbije.
Porodica starine Bahta Baždara, godinama prikovanog za bolesničku postelju, uglavnom živi od sevapa, jer njegova odrasla deca Elko, Safija, Sabaheta i Ela imaju ozbiljne probleme u mentalnom razvoju i sami ne mogu da se izdržavaju, osim od naših čitalaca, pomoć dobijaju od Narodne kuhinje, Crvnog krsta, raznih humanitarnih udruženja i dobrih ljudi iz Sjenice i okoline.
– I u ovo doba godine, uprkos letu i velikim vrućinama, drva i ugalj su nam najveća briga, da bi mirno dočekali jesen, a potom i decembar, januar i februar, samo za ogrev treba nam bar 800 evra, što od naše socijalne pomoći, koja nam je nedovoljna i za hleb, nikada ne bi mogli da sakupimo, hvala bogu, dobri ljudi nam pomažu, pa smo nešto drva već obezbedili, ovu donaciju potrošićemo za nabavku uglja – ističe Elko Baždar i, uz veliku zahvalnost porodici Topalović, podseća da su zime u Sjenici duge i hladne i da se oni i njegove sestre najviše boje smrzavanja.
– Da mi tokom ovog proleća i leta, nakon apela u “Vestima”, nije stiglo nekoliko manjih, a meni ogromnih donacija iz dijaspore, ne bih mogla da se prehranim, hvala svim dobrim ljudima na pomoći, hvala puno porodici Topalović iz Beča, njihovu donaciju potrošiću za brašno, lekove i struju, sakupljam i novac i za ogrev, brzo će proći leto, a već od septembra-oktobra stižu hladniji dani i strepnja: kako ću prezimiti zimu – ističe delimično šlogirana, bolesna i usamljena starica Slobodanka kojoj već pet godina naši čitaoci pomažu da opstane u zabitom selu Znuša na Rogozni.
Zabito selo
Donaciji porodice Topalović iz Beča puno su se obradovale i Ratka i Slobodanka Đorđević, siromašne i bolesne majka i ćerka iz zabitog sela Cvrnje na Rogozni. One će se, kako kažu, za drva nekako snaći, a da bi se ugrejale valjalo bi da kupe novi šporet “smederevac” za koji su, zahvaljujući donacijama naših čitalaca, već pripremile deo novca.
Dobri ljudi iz naše dijaspore kupili su nam puno namirnica, odeće i obuće, uz njihovu pomoć i brigu humanitarca Hida Muratovića izmirile smo dug za struju, a dobile smo i novu veš-mašinu koju ne možemo da koristimo jer u kući nemamo vodu, nadamo se da će i željeni “smederevac” stići pre prvih mrazeva – priča baka Ratka.
Nova snaga
Svima hvala “do boga”, konačno je i nas, same u ovoj divljini, sreća pogledala, saznanje da nismo same daje nam novu snagu da se borimo i opstanemo na kućnom pragu, kakav god da je. Dobrotvorima iz Beča, humanoj porodici Topalović, želimo dobro zdravlje i svaku sreću u životu, bogu se molimo da ih čuva i nagradi – poručuje baka Ratka.
Vukica se nada
Usamljena Vukica Milosavljević, takođe sa Rogozne, preteško živi u raseljenom i zabitom selu Kašalj gde je ostalo još samo nekoliko staraca. Za hranu se nekako snalazi, jer je zdravlje još služi, više je zabrinuta zbog oronule kuće i krova koji može da se sruši. Za popravku nema novca, pa je još pre šest meseci pomoć zatražila od dobrih ljudi, do sada je sakupila oko 300 evra, a potrebno joj je oko 1.000 evra. Nada se da je dobrotvori neće zaboraviti i da će pre zime uspeti da popravi svoju oronulu brvnaru.
Svim dobrotvorima, posebno porodici Topalović, dugujem veliku zahvalnost, sama sam i nikakva primanja nemam, jedina nada i spas mi je u dijaspori i ljudskoj dobroti – naglašava Vukica.
