Biće potrebni bolni kompromisi kako bi iz pregovora Beograda i Prištine nikao obuhvatni, održivi i obavezujući sporazum koji omogućava članstvo u EU u perspektivi, izjavio je državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Migel Berger.
On je rekao “da je krajnje vreme za završetak konflikta Beograda i Prištine”.
Nedostatak napretka utiče na razvoj i stabilnost i Beograda i Prištine i celog regiona, smatra Berger.
On je naglasio da specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i šef diplomatije EU Žosep Borelj imaju punu podršku Berlina.
– Oni rade baš ono što treba: okupljaju dve strane na razgovor – istakao je Berger.
Upitan da prokomentariše izjavu premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija koji je suočavanje sa prošlošću postavio kao uslov za razgovore, Berger je rekao da je važna pretpostavka da se sve strane suoče sa svojom odgovornošću i da je pomirenje samo tako moguće.
– Ali suočavanje sa prošlošću ne treba da bude preduslov dijaloga, inače do razgovora neće ni doći – istakao je Berger, dodajući da bi pre uspešni sporazum između Beograda i Prištine olakšao suočavanje sa prošlošću.
Evropska unija ostaje najbliži i najpouzdaniji partner država Zapadnog Balkana, kazao je Berger.
On je podsetio na investicioni paket od devet milijardi evra koje EU planira za razvoj u regionu, posebno u vezi sa ekološkom i digitalnom reformom.
Nemački diplomata dodaje i da je iz nedavne posete regionu poneo pomešane utiske.
– Postoji određeno razočaranje, ali sam video i veliku bliskost i interesovanje za EU. Ali mi, dakle EU, moramo jasno da stavimo do znanja da ozbiljno mislimo kad govorimo o putu u EU. Zato je tako važno da pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom počnu što pre – naglasio je Berger.
On dodaje da nemačka Vlada vidi budućnost država Zapadnog Balkana u EU.
-Međurešenja koja se predlažu nisu prava rešenja i ne žele ih ni vlasti ni ljudi u regionu. Istovremeno vidimo veliki potencijal za region u jačanju regionalne saradnje. Napretci na tom polju, recimo izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta do 2024, podržavaju put šest zapadnobalkanskih država u EU – naveo je Berger.
On je podsetio da su na samitima Berlinskog procesa dogovoreni zajedničko tržište i međusobno priznavanje diploma i naziva to važnim uslovom da se evropski investicioni plan uopšte sprovede.
Berger je “još jednom naglasio” da zvanični Berlin podržava zajedničko tržište (Common Regional Market – CRM), predstavljano kao alternativu inicijativi “Otvoreni Balkan” koju su, pod radnim imenom “Mini-Šengen” pokrenuli lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije.
Berger je boravio u regionu povodom zvaničnog stupanja na dužnost Kristijana Šmita kao novog visokog predstavnika u BiH.
Na pitanje da li Šmit može da radi u uslovima kada ga Republika Srpska ne priznanje, Berger je odgovorio da Šmit ima legitimitet i široku međunarodnu podršku.
