“Za Rusiju više nema nazad…”

Tanjug/AP

Kada su davne 1941. godine nemački tenkovi nadirali prema prestonici SSSR-a, crvenoarmejcima, uprkos strašnoj zimi, često i gladi, nije padalo na pamet da se povuku. U ušima im je odjekivala rečenica: ”Nema nazad – iza nas je Moskva”.

I danas, punih 80 godina kasnije, rakete se približavaju Moskvi, a ruski predsednik upozorava da stanu. ”Došli ste na prag naše kuće i mi nemamo kud nazad”. Iza nas je – Moskva. Crvene linije na koje je Putin više puta upozoravao, su pređene i Rusija je zatražila od Amerike pismene garancije da se njeno i NATO oružje neće širiti prema njenim granicama. Poslala jasan predlog dogovora o bezbednosti navodeći taksativno šta je sve za Moskvu neprihvatljivo. Sve to će Vladimir Putin još jednom ponoviti na svojoj godišnjoj konferenciji za domaće i strane novinare u Moskvi insistirajući na odgovoru i to – hitno!

Šta smeta Rusiji

Za Rusiju je neprihvatljivo to što su NATO rakete u Rumuniji, a alijansa se priprema da ih postavi i u Poljskoj, kao i to što su u Ukrajini, ”na ruskom pragu”, NATO vojnici i NATO oružje. I to nije sve. Postoje planovi da se rakete srednjeg i manjeg dometa postave u Evropi. U slučaju da se to dogodi, vreme leta američkih raketa do ciljeva na teritoriji Rusije skratilo bi se na nekoliko minuta, što bi smanjilo šanse da se na napad odgovori.

Razloga za brigu ima još mnogo. Poznato je da se Američke taktičke nuklearne bombe čuvaju u arsenalima na teritoriji Nemačke. Generalni sekretar NATO nije isključio da se mogu pomerati i dalje na istok, dok Rusija drži sve nuklearno oružje samo na svojoj teritoriji.

SAD danas aktivno koriste teritoriju Poljske, Baltika ili Ukrajine za vežbanje nuklearnih napada na Rusiju. Teoretski, Rusija bi to isto mogla da radi ako bi zaključila odgovarajuće sporazume sa Kubom, Venecuelom ili Nikaragvom.

Rusija je uputila predlog Alijansi da se obaveže da Ukrajinu kao ni druge bivše sovjetske republike neće primiti u članstvo.

Takođe predlaže i da NATO odustane od vođenja bilo kakvih vojnih aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i u Zakavkazju, kao i da se obe zemlje obavežu da neće koristiti teritoriju drugih zemalja za pripremu ili napad jednih na druge, kao i da se obavežu da na vojnim vežbama neće vežbati scenario upotrebe nuklearnog oružja.

Postoji još nekoliko predloga koji bi, uz zapadnu saglasnost, mogli pomoći održavanju mira i sigurnosti. Na primer, da se ne podučavaju oružane snage nenuklearnih zemalja za primenu nuklearnog oružja; da ne razmeštaju nuklearno oružje u inostranstvu; da vrate već postavljeno, kao i da likvidiraju infrastrukturu za razmeštanje nuklearnog oružja van svoje teritorije.

Rusija će morati vojno da odgovori

Ovo je prvi put da se takvi dokumenti predočavaju javnosti, ali situacija je veoma uznemiravajuća i Moskva želi svima da pokaže da igra “otvoreno” i da nema nameru da sakrije ništa. A da bi se shvatila ozbiljnost situacije, Vladimir Putin, takođe prvi put u posthladnoratovskom periodu, obaveštava čitav svet da će Rusija preduzeti adekvatne vojno-tehničke korake u slučaju neprijateljskih poteza SAD.

Iako su mnogi na Zapadu ovo nazvali ultimatumom, ruski predsednik je više puta objasnio da Rusija ne želi oružani konflikt i da želi da se pitanja bezbednosti rešavaju diplomatskim sredstvima, ali da su za to neophodne pismene, pravno obavezujuće garancije.

Ovim dokumentom Rusija je praktično dovela Ameriku u nezavidnu poziciju. Predlog je ozbiljno shvaćen jer je jasno da Rusija može i da ima čime da se bori za svoje interese. To je dokazala i na pitanju Gruzije, Krima, Sirije. Amerika može da bira – ili će se pomeriti nekoliko koraka unazad, i povući rakete koje se nalaze pored ruskih granica, ili će biti pomerena.

Šta traži Rusija

Rusija na ovaj način predlaže izmenu čitavog sistema bezbednosti u Evropi i to ne samo vraćanje na 1997. godinu kada je potpisan prvi sporazum o saradnji između SSSR I NATO, već na pedesete godine kad su SAD započele Hladni rat i krenule da postavljaju svoje atomsko oružje u Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Turskoj, Velikoj Britaniji. Od tada se mnogo toga dogodilo, uključujući i raspad Varšavskog pakta i SSSR-a, kada je NATO preuzeo tri obaveze – nerazmeštanje svoje infrastrukture, vojske i atomskog oružja na teritoriji novih država. Ovo poslednje još nisu prekršili, a sve ostalo – jesu.

Kako će SAD odgovoriti

Posle prve, ljutite reakcije Amerike, stiglo je pomirljivo obećanje da će dogovor stići posle praznika. Moraće dobro da razmisle jer ne znaju šta će biti ako kažu ”ne”, što bi najradije uradili. Ako je „ne“ – onda nema pravila igre i Rusi mogu da rade šta hoće. Šta bi mogli da suprotstave Rusiji, ako Rusi to urade? Pa – ništa. Sve se u takvoj situaciji svodi na to – ko je jači, to jest, ko ima brže rakete. A u ovom trenutku, to je Rusija.

Naravno, Rusiji ne pada na pamet da lansira rakete, ali bi mogla da ih postavi u Venecueli, Nikaragvi, ili na podmornice, pa u Tihi okean, Atlantski okean… Teško da bi se to dopalo Americi, ali je još teže poverovati da će povući svoje oružje iz Evrope. Istorija pokazuje da velike sile poštuju interese drugih, samo ako nepoštovanje može dovesti do pravog rata, ili kad nameravaju da sarađuju. U ovoj situaciji je malo verovatno da Amerika želi saradnju sa Rusijom, ali i ne pomišlja na ”pravi” rat. Onaj u Ukrajini je za Ameriku sasvim prihvatljiv. Ali, za Rusiju – nije. A u ozbiljnost Putinove izjave ne treba sumnjati.

I ne treba isključiti faktor Kine, koja je ovih dana izjavila da bezrezervno podržava Rusiju. Da li je sve to zajedno dovoljno ubedljivo da se Vašington ozbiljno zamisli i odgovorno analizira ruski predlog?