Na Rajačkim pimnicama nadomak Rajca, u istočnoj Srbiji, u organizaciji Udruženja Mladi sa Rajačkih pimnica prvi put je održan festival Dan vina i lepog raspoloženja. Manifestacija je priređena pre berbe grožđa, ali se ipak našao poneki zreo grozd kad je upriličena šetnja do vinograda.
Nekoliko grozdova je, kako tradicija nalaže, završilo pod nogama mladih devojaka, čime je od davnina počinjao prvi proces u proizvodnji vina. Vina je naravno bilo u i ispred skoro svake pimnice, pre svega od autohtonih sorti – crne tamjanike i bagrine. Organizatori su priredili celodnevni kulturno-umetnički program, a učestvovali su pesnici Milan Kotur i Ivan Potić, Kamerni hor Lavirint iz Zaječara, KUD Polet iz Kladova i Udruženje Trag takođe iz Kladova. U večernjim sate goste su zabavljali akustični sastav Le Bonens iz Negotina, di džej Fokus i poznati džez interpretator Marko Luis, sin pokojnog Luisa, koji je poreklom iz Negotinske Krajine.
Zanimljiv program je privukao priličan broj posetilaca iz okolnih mesta i drugih krajeva Srbije. Između kamenih zdanja u kojima se čuva vino šetali su i stranci, a među njima u večernjim satima i Rut Stjuart, ambasadorka Australije
– Pronašla sam ovaj festival na Instagramu i drago mi je zbog toga. Sve je fantastično organizovano. Vino je odlično, muzika i zabava takođe. Ovo mesto ima mnogo potencijala kao i cela istočna Srbija. Nadam da će taj potencijal narednih godina biti iskorišćen – izjavila je ambasadorka Australije.
Smiljana Arnautović, jedan od organizatora, kaže da su Udruženje Mladi sa Rajačkih pivnica osnovali u februaru ove godine.
– Članovi udruženja su mladi ljudi koji žive u Rajcu i okolnim gradovima, Negotinu, Zaječaru… Okupili smo se da poboljšamo kvalitet života u selima i to pokušavamo da radimo kroz projekte kao što je ovaj festival koji se prvi put održava i kojima želimo da jačamo turizam našeg kraja. Nadamo se da će ova manifestacija postati tradicionalna – navodi Arnautovićeva koja živi i u Rajcu i Zaječaru.
Milan Kotur, rajački poeta, recitovao je svoje stihove: “Baš je ovaj Rajac lep, zato ga zna ceo svet”, a Ivan Potić, književnik iz Zaječara, stihove slavnog Boba Dilana je preveo na srpski. Članovi KUD Polet iz Kladova su izveli igre koje su nekad bile običaj na prvi dan berbe i muljanja grožđa. Delić istorije i običaja predstavili su i članovi udruženja Trag iz Kladova. Ivana Nikolić Radulović je profesor istorije i osnivač udruženja.
– Postojimo od 2019. godine i bavimo se edukacijom, turizmom, kulturom, poštovanjem različitosti i istorijom. Za ove dve i po godine smo uradili šest projekata s lokalnom samoupravom, s drugim gradovima i drugim udruženjima. Većina članova su mladi, učenici osnovnih i srednjih škola, a imamo u društvu i one koji su srednje dobi. Naše udruženje ima oko 150 članova i broj se uvećava iz godine u godinu. Drago mi je što smo imali priliku da se predstavimo ovde u pimnicama – zadovoljno kaže Ivana.
Tradicija i ljubav
Miroslav Floričelović je vlasnik vinarije “Sveti Đorđe”.
– Moji su se vekovima bavili proizvodnjom vina, baba i deda, prababa, svi su odavde iz Rajca. Supruga Marijana i ja nastavljamo porodičnu tradiciju i negujemo dobra, autentična vina i hranu. Nekada su baba i deda imali oboje po šest hektara vinograda, a mi sada imamo dva hektara. Radimo u državnim firmama, deca studiraju, tako da je ovo više ljubav i nastavak porodične tradicije. Imamo i registrovane sobe u selu. Zbog korone skoro dve godine su nam gosti naši ljudi, a inače do 2019. su 85 posto gostiju bili Nemci, Austrijanci i Holanđani. Uglavnom bi boravili dan-dva da probaju naša vina i hranu – kaže za “Vesti” Floričelović.
Pečenje na lozu
Miroslav Karamančić je vlasnik Nacionalnog restorana “Sveti Trifun” na Rajačkim pimnicama.
– Nisam iz ovog kraja, ali sam 1993. godine izgradio novu pimnicu prema projektu Zavoda za zaštitu spomenika i kulture. Ona je jedina koja je promenila namenu, sve ostale pimnice su podrumi, a ovo je restoran s noćenjem, gore na spratu su četiri dvokrevetne sobe. Struktura gostiju je pola-pola, što se tiče stranih i domaćih turista. Nudimo samo nacionalnu kuhinju ovog kraja i služi se kao da dolazite na slavu kod srpskog domaćina. Pečemo pečenje isključivo na vinovu lozu, a ne na ćumur. Kada se režu vinogradi, mi to ne bacimo već ostavimo da se suši i time ložimo vatru i pečemo pečenje – izjavio je Miroslav Karamančić, vlasnik Nacionalnog restorana “Sveti Trifun” na Rajačkim pimnicama.
Blagorodno podneblje
Iznad pimnica, na 160- 250 metara nadmorske visine, nalaze se čuveni rajački vinogradi. Specifična klima ovog podneblja pogoduje uzgajanju voćarskih kultura, a posebno vinogradarstvu po kome je ovaj kraj nadaleko čuven. Na kvalitet rajačkih i negotinskih vina najveći uticaj ima podneblje, a vina iz ovog kraja imaju jedinstven ukus i mogu se meriti s najboljim evropskim vinima. Posetioci mogu da šetaju vinogradarskim stazama, razgledati vinograde i učestovati u berbi grožđa. Turističku ponudu upotpunjuje manifestacija “Sveti Trifun”, koja se održava 14. februara na Dan Svetog Trifuna – zaštitnika vinogradara.
Zdanja stara vekovima
Područje Negotinske Krajine poznato je po vinogradima još iz rimskih vremena. Seosko stanovništvo, vekovima se baveći vinogradarstvom, osnivalo je posebna naselja u blizini svojih stalnih prebivališta. Naselja su dobila naziv pivnice ili pimnice, kako vinske podrume naziva lokalno stanovništvo u negotinskom kraju.
Monumentalni grad vina, Rajačke pimnice, čini 270 rustičnih kamenih zdanja (nekada ih je bilo više od 300) starih više od dva veka, centralna fontana i trg posvećen Svetom Trifunu. Od trga uzane ulice vode do kamenih vinskih podruma. U pimnicama nije neobično da se uz dobra jela i izvanredno vino dočekuje zora.
Podrška GIZ-a
– Ovaj naš projekat za kulturno nasleđe i turizam podržavaju, pre svega GIZ (Nemačko društvo za međunarodnu saradnju), Opština Negotin i Turistička organizacija Negotina. Pored njih, imamo i više sponzora. Moram da pored ostalih organizatora da pomenem Filipa Paunkovića i Jelenu Cvetković – kaže Smiljana Arnautović.
Tomislav Knežević, predstavnika GIZ-a, kaže da ovakav festival pomaže razvoju turizma.
– Za održivost i razvoj turizma je neophodno da postoje ljudi koji prave manifestacije kao što je ova. To promoviše pimnice i privlači posetioce – izjavio je Knežević.
