Pavle Gavrilović je mali junak velikog srca. Za njega kucaju još mnoga druga srca, osim srca njegovih roditelja koji se lavovski bore za njega. Tu su srca divnih ljudi, Italijana, koji su se angažovali da prikupe sredstva za kupovinu mašine koja će mu pomagati da prohoda. Ako mu zvezde nisu bile naklonjene, ima divnih ljudi koji čine sve kako bi mali junak prohodao i potrčao zajedno sa svojim vršnjacima. U decembru prošle godine opština grada Vićence je organizovala koncert za Pavla kako bi se prikupio novac za skupocenu mašinu. To nije bilo kakva mašina, i ne može svuda da se nabavi, no humani ljudi su prionuli na posao kako bi se do nje došlo.
Humanost na delu
Prikupljena je određena svota novca, no to nije bilo dovoljno da se mašina kupi, pa su onda dobri ljudi nastavili da prikupljaju novac nekim drugim putem. Jedna baka je dala kovertu sa 1.000 evra i želela je da ostane anonimna. Kovertu je doneo doktor Klaudio Ronki.
– Na poziv gradonačelnika Franćeska Ruka i referenta za kulturu Simone Sioto okupili smo se još jednom u svečanoj sali. Ovoga puta nije bio običan susret, već susret pun emocija gde nam je uručena mašina, nama porodici Gavrilović lično, u svečanoj sali Opštine Vićenca, u prisustvu ljudi koji su doprineli da humana akcija ima pozitivan ishod. Prisutan je bio doktor Klaudio Ronki, Ćićo Korona i predstavnici škole baleta koja je učestvovala na koncertu. Pobedili smo mi kao roditelji i oni kao institucija, jednostavno pobedili su dobri ljudi, pobedila je humanost. Svi su bili zadovoljni što su dali svoj doprinos da akcija prikupljanja sredstava uspe. Bili su i mediji koji su sve to ispratili – rekao je Saša Gavrilović, Pavlov otac.
Hvala od srca
– Na našu veliku radost Pavle je hteo odmah da isproba mašinu i napravi svoje prve korake uz njenu pomoć. Veća radost od toga nije ni mogla da mu se dogodi. Prvi put je video svoje nožice kako se pokreću. Suze su klizile nekontrolisano i meni i mojoj supruzi. Videli smo da nismo sami, iako daleko od rodne grude. Javno se zahvaljujem gradonačelniku Vićence Franćesku Ruku, Simoni Sioto, Marti Supel, Klaudiju Ronkiju, Ćiću Koroni, a posebno “Vestima”, redakciji i njenim novinarima, što su verno ispratili svaki naš korak i svaku akciju i što su bili uz nas kad god je bilo moguće – rekao je Saša Gavrilović, Pavlov otac.
Mnogo dobrih ljudi je podržalo Pavla.
– Mi koji volimo Pavla smirićemo se tek kada iza Pavla bude sva ova mukotrpna borba., kada bude njegova prošlost. Idemo do pobede i do neke sledeće inicijative. – rekla je Marta Supel.
Svu svoju zahvalnost izrazila je pred prisutnima i mama Jelena.
– Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u ovoj akciji, a i svima koji su učestvovali, a koji nisu danas prisutni; moj najveći san je da moje dete stane na noge; svačija ljubav je jaka, ali nijedna ne može da se uporedi sa majčinom. – rekla je mama Jelena.
Borba od rođenja
– Pavle je rođen 16. juna 2017. u Vićenci. On je beba iz druge trudnoće koja se završila hitnim carskim rezom u 25. nedelji. Mali, prevremeno rođeni dečak, od 935 grama, disao je samostalno uz minimalnu pomoć kiseonika. Delovalo je da će sve biti u najboljem redu. Međutim, dva meseca nakon rođenja javlja se cistično krvarenje na mozgu, malo krvarenje koje je ostavilo velike posledice – priča majka malog Pavla.
Nasmejani mališan
– Pavle ima cerebralnu paralizu: ne okreće se, ne sedi, ne puzi, ne stoji… Vežba od četvrtog meseca svog života. I pored svih poteškoća koje ima, Pavle je nasmejan dečak koji se dosta trudi i daje sve od sebe, oseća da treba da se bori iz petnih žila – otkriva za “Vesti” drhtavim glasom, kontrolišući suze, bolnu sudbinu svoga čeda mama Jelena.
