On objašnjava da je prioritet Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije da se unapredi i sredi situacija u zemlji, kako bi se ujedno stvorili što bolji uslovi za povratak naučnika.
– Odlučili smo da posle prenemaganja, kukanja i prepoznavanja problema krenemo u akciju. Svestan sam koliko je to teško i ne očekujem veliki broj ljudi koji će se vratiti. Moramo da stvorimo nekoliko uspešnih primera da bi to inspirisalo i uverilo širi krug naših ljudi u inostranstvu da je povratak stvarno moguć, i da ovo nije jedna politička priča iza koje nema realnosti. Odvojićemo 20 miliona evra za program povratka.
Potrebne nove idejeMinistar Božidar Đelić pozvao je čitaoce "Vesti" da na sajtu njnjnj.nauka.gov.rs |
Šta naučnici iz dijaspore mogu da očekuju kao uslov za povratak?
– Gde god da sam putovao razgovarao sam sa našim naučnicima koji žive i rade u svetu. U otvorenoj diskusiji šta je za njih problem, došli smo do jednog paketa. Prvo, da povratak ne bude brutalno smanjenje mogućnosti da učestvuju u radu na onom nivou na koji su navikli na Zapadu, da imaju višegodišnje finansiranje projekata, slobodu u odabiru saradnika i opreme na kojoj će raditi, odnosno da mogu da se bave njihovom strukom na isti način na koji rade tamo gde se sada nalaze. Za jedan broj njih, važno je i stambeno pitanje. Iako sam u počeku bio protiv toga da se iz budžeta nauke finansiraju nekomercijalni stanovi, zbog toga ćemo graditi 1.000 jedinica i jedan broj njih će biti rezervisan za povratnike. Tako da kada uporede njihovu platu na Zapadu, ali i troškove koje tamo imaju, sa platom u Srbiji i troškovima života ovde, biće na dobitku. Treći element je formalno uključivanje u naš sistem, odnosno rešavanje problema od nostrifikacije diplome do statusa na univerzitetu. Do sada smo imali apsurdne situacije gde ljudi koji su predavači na prestižnim univerzitetima kada dođu u Srbiju, dobiju na kraju ponudu da budu pripravnici.
Šta se od njih očekuje?
– Uslov je da njihov povratak ojača našu zajednicu. Sa njima bi trebalo da dovedu kontakte koje imaju u državama u kojima sada žive, da omoguće nove mogućnosti onima koji su danas u Srbiji. Tako da njihov povratak ne bude kao neka nova kasta super privilegovanih. To bi onda dovelo do ljubomore i odbacivanja od strane naše postojeće zajednice.
Pregovarate li već sa nekima o povratku?
– Usresredio sam se na nekih 50 imena za koje su mi ljudi u Srbiji rekli da bi njihov povratak značio mnogo. Neću vam reći o kome je reč, ali kada je reč o oblastima koje treba unaprediti u državi to su – biomedicina, energetika, informacione tehnologije, poljoprivreda… I naš sledeći zadatak je da vežemo ono što se dešava u našoj naučnoj zajednici sa privredom, jer to do sada nije bio uvek slučaj.
