Štete od majskih poplava procenjene su na 1,7 milijardi evra, a do proleća ćemo sakupiti svega pola milijarde za sanacije, uključujući i donacije od 200 miliona.
To je juče izjavio direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Marko Blagojević. On je, na skupu "Stvarno odgovorni-društvena odgovornost kompanija za vreme i nakon poplava" u Privrednoj komori Srbije, rekao da su privatne kompanije pružile jako veliku pomoć i da je zahvaljujući njima do danas isplaćena pomoć za 14.000 ljudi.
Potrošeno je više od tri milijarde dinara od ukupno 4,3 milijarde, koliko je bilo na raspolaganju, a to su sredstva koja su donacije preduzeća, nekih država i građana. Donatora je bilo ukupno 45.000, uključujući i fizička i pravna lica, domaće i strane kompanije, istakao je Blagojević, zahvalivši im se na pomoći koju su pružili. On je naveo da će morati da se obnovi 150 objekata za zaštitu od poplava, dodajući da je štetu u privredi jako teško proceniti.
Blagojević je napomenuo da je možda bilo logičnije da se prvo krenulo sa obnovom objekata za zaštitu od poplava, a onda sa obnovom kuća, kako one ne bi bile ponovo poplavljene, ali da je vlada donela humanu odluku da se pre svega pomogne ljudima koji su ostali bez krova nad glavom.
Direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima najavio je da će posle završetka tendera početi radovi na obnovi u vodoprivredi, pre svega na kritičnim lokacijama.
Prema njegovim rečima, bilo bi sjajno da je posao na obnovi mogao da počne ranije, ali nije, a novi sistem saradnje sa predstavnicim a opština će, kako je kazao, omogućiti da se sada, posle poplava u istočnoj Srbiji, krene odmah u proces obnove.
Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Vidosava Džagić je podsetila da je u poplavama privatni sektor pokazao izuzetnu solidarnost, kako sa građanima, tako i sa firmama koje su bile ugrožene.
Nije tu reč samo o uplati donacija, već su pojedine firme poplavljenim dobavljačima opraštale dugove i davale im repromaterijal sa odloženim plaćanjem na godinu dana da ponovo počnu proizvodnju, navela je ona. Kako je istakla, važno je da se ubuduće napravi strateški okvir procene rizika i program za obuku ljudi za postupanje u vanrednim situacijama.
UN odmah priskočile u pomoć Predstavnica UNDP Irina Vujačkova Sovrano ukazala je na veliku solidarnost privatnog sektora u Srbiji, koji je odmah ponudio pomoć. Posebno je naglasila da su UN odmah reagovale na zahtev za pomoć iz Srbije, donoseći ne samo robu, već dovodeći i potrebne stručnjake sa iskustvom. |