Nakon usamljene starice Radmile Tošić iz Kuzmičeva na Goliji, naš čitalac i veliki dobrotvor V. A. iz Sidneja u Australiji, donacijom od 350 australijskih dolara, obradovao je i siromašnu, bolesnu i nepokretnu baku Danicu Veljović koja sa sinom Radanom preteško živi i jedva opstaje u selu Pope kod Tutina. Kao i Radmila sa Golije i baka Danica sa Peštera dugogodišnji je štićenik našeg Humanitarnog mosta. Čitaoci “Vesti” pomažu joj duže od pet godina.
Lekarski pregled
Kao i sve prethodne, i donacija iz Sidneja puno je obradovala nepokretnu staricu koja će idućeg leta napuniti 90 godina. Pomoć dobrotvora V. A. stigla joj je u pravom trenutku dok je sa Radanom prebrojavala poslednje dinare u kući ne bi li sastavila novac za novu kutiju lekova. Pošto nema zdravstvenu knjižicu niti zdravstveno osiguranje, svaki lek i svaki lekarski pregled baka mora da plati.
– Evo, Bog nam je ponovo poslao dobrog čoveka da nam pomogne, i to čak iz daleke Australije, odakle nam inače stiže najviše pomoći. Kupićemo lekove, platićemo deo duga za struju, obezbedićemo koji džak brašna. Biće i za najosnovnije namirnice, jedno vreme mirnije ćemo spavati – priča baka Danica i moli nas da velikom dobrotvoru iz Sidneja prenesemo njenu i Radanovu zahvalnost do neba, velike pozdrave i želje za dobro zdravlje i svaku sreću u životu.
– Nepokretna sam i nemoćna. Nakon što sam slomila kuk šest godina ne ustajem iz kreveta. Bog i Radan drže me još u životu. Radan je uz mene po 24 sata dnevno, ne može ništa da radi, jer ne sme da me ostavi samu. Sav svoj život posvetio je meni. Eto, nije uspeo ni da se oženi i zasnuje porodicu. Duša me boli zbog njega i svih njegovih odricanja i muke – priča baka Danica i ističe da od prihoda imaju samo neznatnu socijalnu pomoć i da se jedva prehranjuju. Obraduju se kad ih poseti neko od dobrih ljudi ili kada im iz tutinskog Crvenog krsta stigne skromna pomoć u namirnicama.
– Bude dana kada ostanemo i bez brašna i hleba, pa Radan mora da se pozajmljuje u obližnjoj prodavnici. Dobri ljudi pa nam pomognu, daju nam na poček. Platimo kad pribavimo koji dinar. Sa lekovima je još teže, najčešće ne možemo da ih kupimo i trpimo – dodaje ova starica dok nam pokazuje kuću u kojoj živi sa slabom strujom, bez vode i kupatila, zimi hladnu i nebezbednu.
– Naš život je čemeran i težak. Na leđima donesem poneko drvo iz šume. Kupamo se kao pre 100 godina u limenom koritu. Teškom mukom okupam nepokretnu majku, sam perem sve ručno, sam kuvam i mesim hleb. Šta ću, takva mi je sudbina. Bog mi je odredio takav život. Bolesnu majku ne bih napustio nikada, ni za najudobniji život negde u gradu – veli Radan i nada se da će, i posle ovog teksta, stići bar neka pomoć od dobrih ljudi iz dijaspore.
Za drva
– Ne treba nama mnogo, samo da preživimo, da obezbedimo namirnice i lekove bar do proleća, kupimo još malo drva, da nabavimo bolji šporet, da se nekako domognemo frižidera i da i mi dočekamo televizor. Hvala svakom dobrotvoru i svim plemenitim ljudima širom Srbije i sveta želimo dobro zdravlje i sreću u životu – ističe Radan.
– Još bismo se više obradovali kada bi nam neko pomogao da adaptiramo i ozidamo našu staru brvnaru, da je obezbedimo (stoji na trulim direcima), jer može da nam se sruši dok spavamo, ili da je stiroporom ili nekim drugim materijalom utoplimo kako bismo zimi trošili manje drva i manje se smrzavali. Za nas su to velike pare koje nikada nećemo moći da obezbedimo. Volela bih da se okupam u svom kupatilu, da mi je kuća uvek topla i da bar jednu godinu, pre nego što krenem na onaj svet, proživim kao čovek – poručuje baka Danica, siromašna i nemoćna starica sa Peštera.
Oduzeta ruka
Osim slomljenog kuka, koji nije zarastao, baku Danicu muče i srčani problemi, nevolje sa disanjem i oduzetost leve ruke kao posledica lakšeg moždanog udara koji je nedavno preživela na nogama i bez intervencije lekara. Pošto je nepokretna i “teška za transport” dugo nije bila na lekarskom pregledu. Samo za lekove mesečno joj je potrebno bar 200 evra. Pošto je to veliki novac, koristi samo neke najneophodnije lekove i često trpi bolove.
Zahvalni “Vestima”
Mada žive preteško i oskudevaju u svemu, Danica i Radan su zahvalni “Vestima” jer se, kako ističu, odmah nakon našeg prvog apela njihov život promenio nabolje. Sada bar znaju da nisu sami i da uvek imaju čemu da se nadaju. Da im nade nisu bile bez osnove svedoči i donacija iz Sidneja. Uvereni su da neće biti i poslednja.
