Stojka kaže da je ona bila tamo i iz Bijeljine izašla samo dva sata pre nego što su poplave počele i prelazi u Rači i Pavlovića mostu bili zatvoreni. Već tada, međutim, i pre poplave, uverila se svojim očima da su uslovi u kojima Srdić živi – očajni.
Srdić je izbeglica iz Drvara, odnedavno udovac. Supruga Dragica sahranjena je 13. aprila ove godine. Iza nje je ostalo petoro dece: Bojan, Milan, Ljubiša, Mirjana i Duško. Sve je sada na Marinku. A pomoći niotkud. Kad pođe da nabavi hranu, jedan komšija mu čuva najmlađe dete. Kuća u kojoj žive je tek improvizovano mesto za stanovanje.
Sve to teško stanje Stojka je videla svojim očima i čvrsto odlučila da ovde sakupi nešto novca za nevoljnika. Muka, međutim, ne dolazi sama.
– Mimo svega što ih je inače snašlo, stigle su i poplave. Srećom, voda nije ušla u njihovu kuću, ali im je uništila sve što su sejali. Šta će sutra jesti, ko zna – kaže Stojka. – Marinko nema posla. Najstariji sin Bojan pošao je u srednju školu, a najmlađi Duško ima svega 18 meseci. Svaki dan pita gde mu je mama.
Stojka Šuvailo je sa Daliborkom Golub, Cecom Sabojlović, Bojanom i Danom Košarac, Milom Koprivicom, kao i Milom Majinovićem i njegovim prijateljima iz Kvinslenda, te prijateljima iz Kanade i Amerike, sakupila 750 dolara i poslala Marinku Srdiću.
