U uvodnom slovu predsednica SNA Sofija Škorić naglasila je da će sve do 2019. godine Srpska nacionalna akademija sa po jednim značajnim poduhvatom, kakav je ove godine bilo izdavanje antologije, dati svoj doprinos sećanju na taj herojski period srpske istorije i istovremeno tragične i bolne godine istorije čovečanstva.
– Iduće godine u septembru, u Muzeju istorije u Beogradu biće otvorena izložba o kanadskim volonterima i medicinskim misijama na Solunskom frontu koju je pripremila SNA pod pokroviteljstvom kanadske ambasade. Svim ovim aktivnostima i ovom našom antologijom želimo da probudimo kod našeg naroda sećanje, a naročito kod naše omladine ponos na to kakvi su im preci bili. Želimo da ih još jednom podsetimo da su oni naslednici, produžetak loze tih heroja, da shvate kakav je u biti narod iz koga potiču. Sada su im dostupni podaci o svemu tome i to iz stranih izvora, iz pera i svedočenja stranaca, jer Srbi uvek više veruju drugima nego sebi, kazala je Sofija Škorić.
Kako privući srpsku mladež
U publici koja je došla da se podseti herojstva svojih predaka na prste jedne ruke mogao je da se prebroji mladi svet. Pored činjenice da je svečana akademija održana za vreme raspusta i da su mnogi školarci (i stariji i mlađi) negde otputovali da se odmore, ostaje i zapitanost koju je dobro formulisala Sofija Škorić:
– Kako našu decu motivisati da izađu iz soba, da na trenutak ostave kompjutere, i odustanu od kupovine. Kako ih motivisati da pročitaju ovu knjigu, šta da radimo da im osvetlimo duh, da im razvijemo zapitanost i interes i za sopstvenu istoriju?
Rajko Radojević u prikazu knjige – antologije "Srbija 1914-1918-Neustrašivi saveznik" govorio je o vremenu "Kad je Srbija bila saveznička miljenica", o herojstvu i do tada neviđenoj neustrašivosti siromašne, slabo opremljene srpske vojske i njenim pobedama koje se i danas izučavaju na vojnim akademijama (Kolubarska bitka). Govorio je i o strašnim posledicama gubitka skoro jedne četvrtine stanovništva od čega se nikada nije oporavila. O greškama koje je kao jedna od pobednica u ratu posle napravila (ujedinjenje sa ostalim južnim Slovenima u Jugoslaviju) i o tome da se od miljenice i "neustrašivog saveznika" pretvorila u "razbojničku naciju" kako su je "krstili" današnji moćnici.
U umetničkom delu programa učestvovali su glumci Srđan Rajšić i Ksenija Vučević koji su deklamovali pesmu Vojislava Ilića Mlađeg "Mati i sin", deo iz romana Milovana Vitezovića "Čarape kralja Petra" o majci Makreni Spasojević koja po kralju šalje vunene čarape za svog jedinca Marinka, te odlomak iz dnevnika bolničarke L. E. Frejzer pisan u Kragujevcu u zimu 1914-1915 godine u prevodu i adaptaciji Sofije Škorić. Mnogo je emocija tokom slušanja ovih tekstova podeljeno; naročito uz priču o Makreni Spasojević, kada su mnogi zaplakali, pa smo bili svedoci i da muški svet, bez stida briše suzne oči.
Šteta je što se, inače lep i sadržajan program i dobrovoljni rad i trud svih učesnika, za ovu priliku nije bolje "upakovao". Naime, nije se na vreme pripremilo dobro ozvučenje, mikrofoni i sve tehničke pretpostavke za ovu svečanu akademiju na kojoj je publika trebalo da vidi (a nije) i video zapis recitacije "Plave grobnice" Milutina Bojića u izvođenju glumca Dragana Nikolića, pa je tako utisak ostao nepotpun.
Sa očevom britvom
U Srpskom centru upoznali smo i 79-godišnjeg Milana Umiljendića, porkelom iz Like, koji je na svečanu akademiju doneo britvu svoga oca Stevana, mobilisanog u Velikom ratu na strani Austrougarske, jer je bio njen stanovnik.
– Tokom rata moj se otac predao Rusima, pa je od vojnika sličnih njemu formirana dobrovoljačka srpska divizija koja se borila na Dobrudži. Preživeo je Prvi svetski rat, vratio se u Liku, ali je u Drugom svetskom ratu bio odveden u Aušvic. I to je preživeo, kako mi je pričao, po onoj "trpen spasen". Bio je neverovatno strpljiv čovek, valjda ga je to strpljenje i spasilo, kazao nam je Milan držeći u ruci uspomenu na svoga oca, britvu koja je "preživela" dva svetska rata.
