Da se bolesne i siromašne starice Stana Minić, Olga Mihajlović i Ratka Đorđević, koje nemaju nikoga svoga i žive u zabitim selima Dragočevo i Cvrnje na Rogozni, daleko od grada i civilizacije, ponovo raduju pobrinuo se ovih dana dobrotvor Veljko iz Australije koji im je posredstvom našeg Humanitarnog mosta poslao svakoj baki po 200 evra.
Da bi Stani Minić i Olgi Mihajlović uručili donacije plemenitog Veljka morali smo dobro da se potrudimo i zatražimo pomoć Staninih komšija iz susednih sela i njihovih terenskih vozila jer je, iako još nisu krenule obilne jesenje kiše, a nema ni snega, običnim kolima nemoguće stići do ovog sela na samom vrhu zapostavljene i raseljene planine koja “deli” Rašku oblast i severno Kosovo.
U najtežoj situaciji je baka Stana Minić, dugogodišnja štićenica našeg Humanitarnog mosta jer je nepokretna i vezana za invalidska kolica, nema nikakva primanja, a od najbližeg komšije udaljena je nekoliko kilometara. Preživljava uz pomoć rođaka Budimira i njegove dece sa druge strane raštrkanog planinskog sela, koji je povremeno posete, donesu joj hleba i mleka, iscepaju drva i nalože šporet. Kad napadaju veliki snegovi, baka Stana je mesecima u snežnoj blokadi, zato joj je, kako kaže, jako važno da dok je lepo vreme obezbedi: lekove, namirnice i ogrev, trudi se i da namiri dug za ono malo struje što potroši kako ne bi ostala u mraku.
– Bog vam, dobri čoveče, dao sreću i zdravlje, što pomažete. U ovoj divljini kad napadaju veliki snegovi i vukovi mi dolaze na vrata. Mnogo mi znači svaka pomoć, hvala dobrotvoru Veljku, pozdravite ga i zahvalite mu se u moje ime – poručuje nemoćna starica.
Ona dalje priča šta će kupiti od tog novca.
– Zamoliću poštara Rada Jokovića da mi u Novom Pazaru plati struju i kupi lekove, doneće mi i nešto od hrane, u svemu bih oskudevala da nije dobrih ljudi, bog neka ih čuva – poručuje siromašna baka.
Na sličnim mukama je i njena komšinica sa drugog kraja teritorijalno ogromnog Dragočeva, baka Olga Mihajlović i ona je sama i bez ikakvih prihoda, ali je bar na nogama.
– Pogledajte kuću u kojoj živim, samo što se nije srušila, kad zaspim strahujem da mi se plafon ne sruči na glavu, krov prokišnjava, a kroz zidove po svu noć “svira” hladni severac, leti ne mogu da se odbranim od zmija, zimi od lisica i drugih zveri, svaki đavo nasrće na mene staru, bolesnu i nemoćnu – žali se baka Olga.
Ona naglašava da je dobri ljudi, a posebno čitaoci “Vesti”, prehranjuju i održavaju u životu.
– Sreća je da je jesen jako lepa i da zima kasni, ranijih godina ovde je u novembru bio sneg do pojasa, ni vrata nisam mogla da otvorim. Sada mi je najvažnije da do proleća imam hleba, lekova i drva, zahvaljujući ovoj donaciji pojačaću zalihe, a nešto ću ostaviti i za ne daj bože, stara sam, nikada se ne zna šta će me strefiti – priča baka Olga i takođe nas, kao i baka Stana, moli da dobrotvoru Veljku iz Australije prenesemo njene pozdrave i veliku zahvalnost.
Donaciji se puno obradovala i starica Ratka Đorđević iz nešto bližeg i pitomijeg sela Cvrnje na Rogozni, i ona živi sama i već dugo je štićenica našeg Humanitarnog mosta, pošto kolima nismo mogli do njene kuće, pešice je došla da preuzme donaciju.
– Zamoliću komšije da mi iz grada donesu najneophodnije namirnice, lekove i tople čizme, a nabaviću i nekoliko baterija i litar petroleja jer Rogozna često ostane bez struje, pa su mi baterijska lampa i svetlo petrolejke tada zlata vredni – priča baka Ratka.
Blagoslov
– Još je ovo lepota, nema blata ni snega, kad bi još malo potrajalo, da sačuvamo što više drva za snegove i mrazeve, biće ovde i hladnoće i zime, valja je u sirotinji, muci i bolesti preživeti – priča Ratka i blagosilja dobrotvora Veljka iz Australije.
Bez penzije
Mnogo starih i bolesnih na Pešteru, Goliji i Rogozni nema penziju, socijalnu pomoć i zdravstveno osiguranje, neki su na to imali pravo, ali stari i jedva pokretni nisu mogli da idu od šaltera do šaltera po Sjenici, Novom Pazaru i Tutinu. Baka Stana Minić dve decenije nije bila u gradu, Olga Mihajlović deceniju, a Ratka Đorđević nekoliko godina.
