U pravom trenutku, dok se spremaju za zimu i troše poslednje dinare u kući kako bi kupili brašno, namirnice, ogrev i neophodne lekove, prvih septembarskih dana, radost je zakucala na vrata doma Vukomira Tomovića iz novopazarskog prigradskog naselja Čestovo, bolesnog samohranog oca, koji nakon smrti supruge Zorke, godinama sam, bez ikakvih prihoda, brine o nepokretnim i od rođenja paralizovanim sinovima Ivanu i Predragu.
Teška muka
Da se Vukomir, Ivan i Peđa, čiji je dosadašnji život bio samo muka, makar i na kratko obraduju i opuste pobrinuli su se naši čitaoci iz daleke Australije, ovoga puta anonimna familija iz Sidneja koja im je poslala 500 dolara.
– Više puta pomislim da “neko odozgo” sve gleda i da, kad god smo u velikoj nevolji, pošalje spasioce, čak sam ubeđen da nam to, uz božju pomoć, naša Zorka šalje dobre ljude da pomognu Ivanu i Peđi koje je, voljom svevišnjeg, rano napustila – priča Vukomir Tomović, višegodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta, veliki borac i hrabar čovek koji se, uprkos teškoj bolesti, junački bori za svoje nemoćne sinove.
– Mnogo će nam značiti pomoć ove dobre porodice iz Sidneja, stigla nam je u minut do dvanaest dok smo razmišljali od koga da pozajmimo novac za put u Kragujevac gde starijeg Peđu, koji ima dodatne zdravstvene probleme, čekaju pregledi i ispitivanja, a možda i lakša operacija, dobro će nam doći za prevoz, boravak u Kragujevcu i lekove.
Ranije dobili kuću
– Hvala beskrajno dobrotvorima iz Australije, iz ove zemlje stiže nam najviše pomoći, bog neka čuva humanu porodicu iz Sidneja, ne znam šta bi mi bez ovih velikih i dobrih ljudi – ističe Vukomir. On podseća da su mu čitaoci “Vesti” sagradili kuću u Novom Pazaru i pomogli da se iz zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni sa bolesnim sinovoma preseli na periferiju Novog Pazara.
– Sad smo bliže lekarima i Specijalnoj bolnici za distrofičare u Novopazarskoj banji gde Ivan i Peđa povremeno imaju terapije, živimo teško i u svemu oskudevamo, ali više ne gladujemo i bolje nam je nego ranije. Bez dobrih ljudi i njihove pomoći nećemo moći ni ubuduće, star sam i bolestan i ne mogu da radim, a Ivan i Peđa su nepokretni, bogu se molim da nam pre zime pošalje još nekog dobrotvora kako se ne bismo smrzavali – poručuje ovaj samohrani otac.
Za radost usamljene bake Slobodanke Milošević, koja je delimično šlogirana, iz sela Znuća na Rogozni, ponovo se (pomoć joj je slala i ranije), donacijom od 250 dolara, pobrinula humana Anđelka Đurović ,naša čitateljka iz Melburna, velika dobrotvorka koja redovno pomaže starima, bolesnima, nemoćnima i siromašnima u ovom kraju i drugim delovima Srbije.
– Meni je svaka pomoć zlata vredna, pošto drugih prihoda nemam, a ova posebno, jer dolazi pred zimu kada nam je najteže, valja spremiti bar pet-šest metara drva, koji džak brašna, nešto namirnica i puno lekova, kad napadaju veliki snegovi i kad je hladno više niko ne silazi u grad, da nije dobrih komšija koji mi povremeno donesu hleba i mleka i čitalaca “Vesti” koji me obraduju ovakvim donacijama, živela bih u totalnoj bedi.
Zlatna Anđelka
– Ko zna da li bih još bila u životu, hvala dragoj i dobroj Anđelki, bog joj dao sreću i zdravlje, hvala i svim drugim dobrim ljudima koji brinu o bolesnim i napuštenim starcima u ovom kraju – poručuje ova nemoćna baka iz planinske zabiti na Rogozni.
Dobri poštar
Većina sela na Rogozni zimi je u blokadi i do njih se stiže samo specijalnim terenskim vozilima ili traktorom, kad su snegovi veliki potpuno su danima i mesecima odsečena od sveta. Najteže je tada Stani Minić, Ratki Đorđević, Slobodanki Milošević, Dušimiru Vuksanoviću i drugim našim štićenicima, jer su jedva pokretni i danima ne vide čoveka. Jedina nada tada im je, a tako će biti i ove zime, dobri poštar Rade Joković koji im, kad im je najteže, otvori vrata i uz najnovije vesti iz Novog Pazara donese lekove, baterije, hleb i neki slatkiš.
