Vredne donacije naših čitalaca iz Amerike i daleke Australije ponovo su, početkom ovog meseca, stigle u Novi Pazar i okolinu. Ovog puta radovali su se Bajra Suljević, samohrana majka s periferije Novog Pazara i usamljeni starina Dušimir Vuksanović, jedini preostali žitelj zabitog sela Pačevina na padinama Golije.
Apel dobrim ljudima
Nakon nekoliko naših apela dobrim ljudima da im pomognu, siromašnoj i bolesnoj Novopazarki Bajri Suljević koja 27 godina sama, u podstanarskoj sobici i bez ikakvih prihoda, brine o nepokretnoj ćerki Arijeti, pomoć od 300 američkih dolara poslala je humana porodica Mujić iz okoline Njujorka, inače poreklom iz Bosne, a polušlogiranog, usamljenog i bolesnog starinu Dušimira Vuksanovića, koji nema penziju, ni socijalnu pomoć, čak ni zdravstvenu knjižicu, donacijom od 200 australijskih dolara obradovao je anonimni dobrotvor iz Melburna.
– Hvala do neba porodici Mujić, ovo nije prvi put da nam šalju pomoć, bog će ih nagraditi, želim im dobro zdravlje i svaku sreću u životu. Da nije njihovih i drugih donacija koje povremeno dobijamo i sevapa dobrih ljudi iz ovog kraja, Arijeta i ja ne bismo mogle da preživimo. Samo za kiriju, komunalije i struju mesečno nam je potrebno bar 200 evra. Arijeti su potrebni lekovi i pelene, često joj kupujem i specijalnu hranu, pred svaku zimu samo za ogrev treba da obezbedimo bar 500-600 evra – priča Bajra i moli nas da dobrotvorima iz Njujorka prenesemo pozdrave i veliku zahvalnost. Kako naglašava, dobijeni novac potrošiće najpre za obezbeđivanje Arijetinih lekova, brašno i druge namirnice i izmirivanje duga za struju
Hrabra Bajra je težak srčani bolesnik, ne može da se leči jer ni trenutka Arijetu ne sme da ostavi samu.
– Samo moja duša zna kako mi je, suprug me je ostavio nakon šest meseci braka, nikada nije video Arijetu, niti se javio, kažu da je negde u Nemačkoj. Ceo svoj život posvetila sam Arijeti, bog je hteo da se rodi nepokretna i bolesna, na meni je da joj koliko mogu pomognem što uz pomoć dobrih ljudi i činim – dodaje Bajra.
Jedva pokretan je i starina Dušimir Vuksanović, jedini preostali žitelj zabitog sela Pačevina podno Golije. Da mu uručimo donaciju od 200 dolara našeg anonimnog čitaoca iz Melburna pomogle su nam dobre komšije iz susednog sela Troštice koje ga povremeno posećuju i zajedno sa našim čitaocima drže u životu.
U planinskoj zabiti i samoći, siromašni Dušimir je preživeo tri moždana udara, desna strana mu je paralizovana, služi se samo levom rukom, nije nijednom bio kod lekara, sam bog ga je, kaže, sačuvao i izvukao iz kandži sigurne smrti.
Muka kad zaveje
– Sada je leto i dobro je, bar ne moram da brinem za drva i odeću, muka je kad napadaju veliki snegovi i kada je moja Pačevina danima odsečena od sveta. Već mislim na zimu i brinem kako ću obezbediti ogrev i preživeti velike minuse, čeka me još mnogo muke, strepnje i neizvesnosti, uprkos teškoj bolesti, nemaštini i samoći, neću se predati, nadam se da ću uz pomoć dobrih ljudi dočekati još neko leto – priča ovaj vremešni čovek dok dobrotvoru iz Melburna kroz suze šalje velike pozdrave i želje za dobro zdravlje i svaku sreću u životu.
Paket za siromašne
Neverovatna je humnost i želja naših dugogodišnjih čitalaca i dobrotvora Radmile i Slobodana Stevanovića iz Melburna da obraduju siromašne mališane u zabitim selima Raške oblasti. Dugo godina oni šalju pakete siromašnoj deci u ovom delu Srbije, najčešće dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta. Posle dugog putovanja od daleke Australije do Beograda, pa potom do Novog Pazara, najnoviji paket ovo dvoje velikih ljudi stigao je prvih dana juna do poznatog humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića, a pokloni (slatkiši i ostalo) do siromašne dece iz desetak porodica na Goliji, Pešteru i Rogozni. Svi su dobrotvorima iz Melburna poslali poljupce i zahvalnost.
Hvala do neba
– Deset je godina kako mi pomažu čitaoci “Vesti”, kad god sam u nevolji, stigne poneka donacija, dobijeni novac obično trošim za lekove, brašno i “prokletu” struju koju jedva uspevam da platim, imam samo stari radio i dve sijalice, a opet se nakupi duga, pa mi prete isključenjem – priča Dušimir.