Katarina Đurić (28) po drugi put u Savetu stranaca u Noj Izenburgu! Na nedavno održanim izborima u gradu nedaleko od Frankfurta Katarina, kao jedini kandidat srpske nacionalnosti, zauzela je treće mesto sa samo dva glasa manje od italijanskog predstavnika. Sa liste od ukupno 18 kandidata u Savet je ušlo 12 njih, sa najvećim brojem osvojenih glasova.
– Prvi put sam u Savet stranaca Noj Izenburga ušla pre pet godina i tada sam imala mnogo manje političkog iskustva nego danas. Radujem se što ću i narednih pet godina biti u ovoj instituciji, jer sada imam više znanja i verujem da ću u mnogim stvarima biti spremnija da pomognem – poručuje za “Vesti” Katarina.
Detinjstvo u Urberahu
Priznaje da nije bilo lako, jer je konkurencija bila znatno veća nego prošli put.
– U predizbornoj kampanji sam se lično više angažovala u predstavljanju Saveta stranaca. Mislim da sam dobro uradila jer na ovaj način mogu više da pomognem našim ljudima koji žive na ovim prostorima. Mnogi naši sugrađani, i pored interneta i ostalih mogućnosti koji su im na raspolaganju, nisu upućeni u to koja sva prava imaju ovde kao stranci. Mnogo je bolje obaviti to u direktnom razgovoru sa osobom koja govori oba jezika, srpski i nemački, i poznaje sistem i zakon u Noj Izenburgu i u Nemačkoj. Mnogi imaju probleme sa razumevanjem u administraciji, shvatanju formulara, prijava i osnovnih stvari i tu možemo, na primer, mnogo da pomognemo – pojašnjava Katarina koja je od svoje pete član Kluba Srbija iz Noj Izenburga.
Obradovala se, kaže, što je odziv birača bio veliki i što je ponovo izabrana, pre svega zahvaljujući velikoj podršci Srba iz Noj Izenburga među kojima je bio veliki broj članova Kluba Srbija.
Katarina potiče iz cenjene porodice Mihailović koja vodi poreklo iz mesta Bela Reka iz okoline Šapca. Rođena je u Langenu, a detinjstvo sa mamom Marijom, tatom Radosavom, sestrom Natalijom i bratom Dražom provela je u Urberahu, dvadesetak kilometara od Noj Izenburga.
– Imala sam lepo detinjstvo i u Urberahu i tu sam završila srednju školu. To je malo mesto i dosta me je podsećalo na priče iz Srbije koje sam slušala od roditelja. Posle srednje škole sam krenula na fakultet. Studirala sam u Darmštatu i u roku završila fakultet za profesora španskog i nemačkog jezika. Danas radim kao profesor u Darmštatu. Predaje i španski i nemački. Prezime sam promenila udajom za Branislava Đurića, koji je takođe iz Bele Reke – priča naša sagovornica.
Lepota folklora
Kada je imala 17 godina preselili su se u Noj Izenburg gde su se odavno odomaćili, kazuje Katarina.
– Moja sestra i ja smo se upisale u folklornu sekciju KUD Izvor Kluba Srbija, ja sa pet, a ona sa šest godina. Brat Draža je u klub došao nešto kasnije.
Tu je prošla sve selekcije folklora, od najmanje grupe do prvog ansambla.
– Jedne godine sam čak igrala i u srednjem i u prvom ansamblu. Sa 17 godina sam postala umetnički rukovodilac ansambla zajedno sa Branislavom Ivaniševićem. Sećam se da je bilo nekoliko starijih folkloraša, ali sam uvek poštovala njihove godine, a oni moj rad umetničkog rukovodioca – priseća se Katarina.
‘
Prvu Evropsku smotru folklora imala je 2000, ali kao gledalac i bila je oduševljena.
– Prva Evropska smotra kao igrača mi je bila 2008. na Palama, pa godinu kasnije u Temišvaru, a 2010. u Brčkom, prva kao umetnički rukovodilac – seća se Katarina.
Uspomene iz Čačka i Portoroža
– Sve Evropske folklorijade su mi ostale u predivnom sećanju, ali bih ipak izdvojila smotre u Čačku i Portorožu. U Čačku smo u istom ansamblu poslednji put igrali svi zajedno, moja sestra Natalija, brat Draža i ja. Kasnije je Natalija prešla da živi u Manhajm, pa je igrala za Sloga Manhajm. Portorož će mi ostati u sećanju zbog ambijenta na moru i zato što su ansambli iz cele Evrope bili zajedno na jednom mestu. U Beogradu smo se osećali razdvojeni, ali nastup na bini u Sava centru je jedan prelep osećaj – priča Katarina.
Smrt sestre velika tragedija
Veliki životni šok Katarina je doživela kada je sestra Natalija iznenada preminula.
– To je šok i bol koji ne jenjava i ne prolazi, samo vreme odmiče. Desilo se 2014. na Božić. Sestra je došla na Badnje veče kod roditelja da bude s njima jer smo Draža i ja bili u Srbiji. Otišli su u crkvu i već ujutro joj se zdravstveno stanje naglo promenilo. Odveli su je kod lekara, dobila je odmah uput za bolnicu u Frankfurt gde su joj posle brojnih analiza konstatovali pad trombocita. Vrednosti su tog momenta bile oko 3.000 sa tendencijom opadanja, a normalno je više od 150.000. Posle devet dana su nam rekli da su pokušali sve da učine za nju i posle operacije koja je trajala pet sati nisu uspeli da je spasu. Ni danas ne znamo koji je stvarni uzrok smrti bio, osim da su ustanovili izliv krvi u mozak. Tema našeg poslednjeg razgovora, dok je bila svesna, bila je folklor – priča kroz suze Katarina.
Sestra je, dodaje, bila vesela devojka.
– Svi folkloraši su je voleli. Dok je bila u bolnici, dolazili su mnogi da je posete. U bolnici su nam dopustili ono što nikad nikome nisu. Bilo je više od 200 folkloraša iz svih krajeva Nemačke kod nje da je podrže u borbi za život, ali je nepoznata i opaka bolest bila jača – kaže Katarina.
Posle Natalijinog odlaska, Klub Srbija iz Noj Izenburga i Sloga Manhajm su se zbratimili i kasnije su svake godine organizovali folklorne koncerte pod nazivom “Sećanje na Natu”.
