Kada se govori o milosrdnoj smrti, misli se, pre svega, na teške bolesnike koji su bez izgleda na izlečenje, a pritom trpe strašne bolove koje ni najjači morfijum ne može da ublaži. Međutim, kao i u mnogo čemu, savremeni svet je i ovo pravo proširio i doveo do ekscentričnosti.
Vitalna i zdrava Francuskinja Žaklin Ženusel je javno objavila pre četiri godine odluku da se eutanazira u Švajcarskoj, jer je smatrala da je “starost neizlečiva bolesti koja je fatalna u svim slučajevima”. A i seks je, kaže, sve lošiji.
– Čovek je sa 76 godina star i nije više potpuno zdrav, kvalitet života pada. Vidim to po svom seksualnom životu koji nije tako dobar koliko bih ja htela – požalila se tada Žaklin Ženusel.
Za ljude koji trpe nesnosne bolove i nalaze se u terminalnoj fazi neizlečive bolesti ovaj razlog za dobrovoljnu smrt je verovatno banalan, ako ne i ciničan. Poznati beogradski novinar Dragan Jovanović, međutim, imao je potpuno razumevanje za Francuskinju.
– Može mi se prigovoriti da navodim ekstremne primere “bolesnih narcisa” koji bi se ubili i da im mali prst zafali. Ali, gospodo draga, tako to počinje. Prvo zakaže seks, a onda redom sve počne da popušta, a vi idete linijom manjeg otpora, i, gle, ne primetite da već duže vreme nosite “pampers” pelene i gadno vam je samo kada se prvi put upi..te u gaće. Kasnije to postane navika, sve dok ne legnete u postelju i iz nje više ne ustajete, sve i da hoćete. I takvi nikakvi počinjete da zagorčavate život sebi i najbližima – napisao je Jovanović, čvrsto rešen da se izbori za legalizaciju eutanazije u Srbiji.
Kad je za svoje stavove dobio neočekivanu podršku od prijatelja, rešio je da pridobije što veći broj ljudi. Kontaktirao je advokaticu iz Niša Tanju Minčić-Marković kako bi prikupila pravnu regulativu zemalja poput Švajcarske, Beligije i Holandije, odnosno zemalja koje su na ovaj ili onaj način legalizovale eutanaziju.
– Nije lako odlučiti se za ili protiv eutanazije, ali smatram da svaki čovek, osim prava na dostojanstven život, ima prava i na dostojanstvenu smrt – rekla je tada za “Vesti” Minčić-Marković.
Ona je dodala da su krenuli sa tribinama i predavanjima po Srbiji, trudeći se da problem približe javnosti. Na kraju, nisu ni morali kao udruženje građana da predlože zakon o eutanziji jer su i sami članovi stručne komisije, koja radi na Građanskom zakoniku, ubacili odredbu koja predviđa ozakonjenje “ubistva iz milosrđa”.
“Oda radosti” u samrtnom času
Dejvid Gutal, botaničar i istraživač iz Australije, za svog vakta postao je poznat i van granica Australije kad je pri zdravoj pameti odlučio da u 104. godini dobrovoljno okonča život u jednoj švajcarskoj klinici. Gudal je 10. maja 2018. u klinici u Bazelu, okružen novinarima, pevao Betovenovu “Odu radosti” pre nego što je dobio smrtonosnu dozu barbiturata nembutala. On nije bio neizlečivo bolestan, niti je trpeo nesnosne bolove.
– Želim da umrem. I nije to tužno, tužno je ako se to nekome brani. Mislim da neko star poput mene mora da ima puna građanska prava, uključujući pravo na asistirano samoubistvo – objašnjavao je ostareli naučnik.
Samoubilački turizam
Potpomognuto samoubistvo dozvoljeno je u Švajcarskoj od 1941. godine, ako osoba koja u tome pomaže čini to iz nesebičnih pobuda. Zbog širokog tumačenja propisa o pravu na dostojanstvenu smrt, u ovoj alpskoj zemlji došlo je i do paradoksa – do tzv. samoubilačkog turizma.
Zbog liberalnih propisa, Švajcarska je postala destinacija ne samo neizlečivo bolesnih ljudi iz drugih zemalja, već i onih koji nisu bolesni, ali su nezadovoljni kvalitetom svog života odlučili da ga prekrate. U tom naumu im za pozamašan novac pomažu specijalizovane klinike. Koriste specijalne koktele otrovnih hemikalija koje pacijenti udišu ili popiju sa sokom. Iako se pacijentima zvanično odobrava eutanazija u slučaju neizlečivih bolesti, bivši zaposleni u tim klinikima svedoče da se na eutanaziju prima svako ko je spreman da plati. Usluga za elegantan odlazak na onaj svet kreće se od 4.000 do 8.000 evra.
Licencirani izvršitelji
Lekari su mahom protivnici eutanazije i često se pozivaju na Hipokratovu zakletvu na koju su se obavezali. Ona u jednom delu glasi: “Nikome neću, čak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov, niti ću mu dati savet koji može prouzrokovati njegovu smrt.” Domaći autori nacrta posebnog zakona o dostojanstvenoj smrti predvideli su uvođenje licenciranih izvršitelja eutanazije. Oni će biti medicinsko-tehničke struke, a posebnim protokolom biće utvrđena konkretna pravila o sprovođenju eutanazije.
