Kad već ne mogu na more, Srbi su se okrenuli obilasku domaćih kulturno-istorijskih znamenitosti. Obilaze se banje, izletišta, jezera, a ni srpska Sveta gora, smeštena na planinama Ovčar i Kablar, nikada nije bila posećenija nego ovog leta.
Na obalama Zapadne Morave i padinama Ovčara i Kablara smešteno je desetak manastira, ali najveće interesovanje, ipak, vlada za obilazak čuvene isposnice Svetog Save i male crkve izgrađene na ulazu pećine u kojoj se, prema legendi, molio prvi srpski prosvetitelj.
I sam pogled na kamenu stranu planine Kablar, visoke 889 metara sa čijeg se vrha, čini se, može baciti kamen u Moravu, u čoveku izaziva strahopoštovanje, ali i neopisivu želju da se poseti isposnica koja se nalazi u steni, na oko 200 metara od vrha čudesnog Kablara.
Tu, u toj pećini – isposnici, prema usmenom predanju koje se čuva u ovčarsko-kablarskim manastirima, svojevremeno je tihovao Sveti Sava.
Kako je, kojim stazama i na koji način svetac stigao do pećine nikada niko nije uspeo da objasni.
Do tamo je i danas opasno stići, može se samo peške i uzanim šumskim putem, ali je, ipak, mnogo bezbednije nakon što je, zahvaljujući vladici Nikolaju Velimiroviću 1939. godine, izgrađena crkva na samom ulazu u pećinu. Crkva je osveštana tri decenije kasnije, 1969.
– Pešačka staza koja vodi do crkve poznatije pod nazivom Savinje dugačka je oko kilometar. Prvi deo nije naročito zahtevan, ali poslednjih 500 metara je put koji vodi preko stena, kao prirodne stepenice. Sveto mesto je izgrađeno zahvaljujući vladici Nikolaju Velimiroviću. Kako je poslednji deo puta potpuno nepristupačan za bilo koje vozilo ili životinju, radnici su ručno i na leđima preneli sav materijal za izgradnju, zato je ova crkva posebna – objašnjava Goran Nikolić iz Turističke organizacije Čačka.
Nikolić kaže i da, prema predanju, u isposnici nije bilo vode kada je u njoj boravio Sveti Sava, ali da je ona potekla posle njegovog udarca štapom po steni. Ta voda se i danas sliva iz stene, smatra se svetom i veruje se da leči brojne bolesti. Međutim, po toj istoj legendi, onog trenutka kada u isposnicu stupi neko ko je grešan voda prestane da toči i izgubi se u nekom od kamenih pukotina.
Leto najbolje za posetu
Iako su staze koje vode do crkve Savinja danas obeležene preporuka turistima je da ih vode obučeni vodiči.
– U protivnom, dešava se da turisti zalutaju u bespućima Kablara zbog čega spasioci, koji stalno dežuraju u Ovčar Banji, imaju preko cele godine pune ruke posla oko spasavanja turista – objašnjava Goran Nikolić i dodaje da je leto najbolje vreme za obilazak Savinje, jer tada staze nisu blatnjave i kamenje nije klizavo.
Potraga za četničkim blagom
Osim turista, česti gosti Ovčar Banje su i oni koji već godinama tragaju za zlatom i dijamantima koje je, prema priči, u kamenjarima Kablara zakopao britanski obaveštajac Đuen Bil Hadson. Naime, veruje se da je najveći deo zlata koje je iz Londona avionima dopremano pokretu Draže Mihailovića sakriven u vrletima Kablara, jer je samo deo pronađen u selu Koštunići kod Gornjeg Milanovca. Da nije reč samo o glasinama potvrđuje i činjenica da je 1965. godine u Ovčar Banji Udba organizovala tajnu akciju “Morava” čiji je cilj bio da se pronađe zakopano blago. Akcijom je rukovodio i sve nadgledao Aleksandar Ranković, a glavni operativac bio je Radenko Mandić, koji je bio jedan od ključnih ljudi u hapšenju Draže Mihailovića. Međutim, koliko je poznato, četničko blago nije pronađeno, ali glasine o njemu i dalje golicaju maštu i pokreću brojne avanturiste.
Odmetnuti planinar
Poslednjih godina učestali su pozivi za pomoć turista i planinara na Kablaru, iako su se kretali stazama koje su uredno obeležene. Međutim, radi se o tome da neko pogrešno obeležava staze čime dovodi u ozbiljnu opasnost živote turista. Do sada se dogodilo nekoliko ovakvih slučajeva, a poslednji se desio pre nekoliko dana kada su spasilački timovi spasli osam izletnika. Posle ovog slučaja, protiv odbeglog i zlonamernog planinara za kojeg se sumnja da pogrešno obeležava staze, podneta je krivična prijava.
